Српски лађари јачи од аустроугарских пушака

Аустоугарска је напала Србију и пре званичне објаве рата 28. јула 1914. године. Хабзбуршка речна ратна флота и војска 26. јула окомиле су се на српске трговачке бродове у уској клисури Ђердапа. Српским бродарима упућен је ултиматум да се предају, али они су то одбили и под кишом пројектила наставили пловидбу у слободне српско-румунске воде. Јунаштво српских лађара било би […]

Read more

Последњи дан снимања филма о Милунки Савић: „Оно мало части”

Име филма „Оно мало части“ упућује на сраман однос који је српска јавност имала према Милунки Савић – жени са највише одликовања у историји ратовања. „Оно мало части” је први играни филм о нашој хероини. Редитељ филма Филип Чоловић по завршетку снимања каже за Вечерње новости да је задовољан. Баш као и глумци Љиљана Благојевић, Миодраг Крстовић и Никола Ракочевић, који […]

Read more

Смрт Његошева

Сахрана на Ловћену је одложена, због лошег времена и страховања да би скадарски Турци могли да оскрнаве ловћенску капелу, и Његош је, 21. октобра, привремено сахрањен на Цетињу, у манастиру, у гроб његовог стрица светог Петра. Тек 26. августа 1855. свечано су Његошеви посмртни остаци пренети на Ловћен. Том приликом, послушавши жељу Његошевог оца, кнез Данило нареди да се отвори […]

Read more

Црни човек Цар Јован Ненад

Српски национални ослободилац и социјални реформатор Јован Ненад, познатији је као „Црни човек“. На историјској позорници појавио се у јесен 1526. године, када су Турци после Мохачке битке опустошили Бачку. Јован Ненад је у та тешка времена основао државу и себе прогласио за цара. Територија је обухватала Бачку, северни Банат, и део Срема, па историчар Сенткларај каже за цара Јована […]

Read more

Чеда Петровић… Ложач у логору Аушвиц

Време дешавања, 1943. и 1944. година: „…Пребацили су нас са југа Србије у један логор у Француској. Ту смо остали годину дана, а одатле су нас транспортовали у Аушвиц. Тамо сам био одређен на рад у крематоријум. Сортирање косе вршено је по собама: кратка коса, дугачка, црна, плава, све смо то скидали са лешева, људе различитих националности. Нас по четири, […]

Read more

Турски попис на Космету из 1455: 13 хиљада српских кућа, само 46 албанских

Свакако, можете рећи да није битно оно што се дешавало пре пет стотина година те да је битно само оно што важи данас, и то је тачно. Али је такође тачно и да Албанци фалсификују историју јер схватају да је историјско право једнако важно као и фактично стање. Стога, не можете рећи да је садашњост битнија од прошлости. Према последњем […]

Read more

ДОКАЗИ О СРПСКОЈ ПОБЕДИ НА КОСОВУ

Сви извори се слажу да је битка била велика, силна и крвава. Сви се слажу и да је почетна предност била на српској страни. Онда долази до размимоилажења између легенде и историјских извора. Легенда, коју је прихватила готово читава историјска наука, каже да је надомак победе Вук Бранковић повукао војску, претходно се договоривши са Турцима, што је Бајазиту омогућило да […]

Read more

ПРАВА ИСТИНА О “ОТПИСАНИМА”: Колико је заиста Немаца убијено у окупираном Београду

Историчар Раде Ристановић демистификује за портал Експрес.нет деловање илегалног комунистичког покрета у окупираном Београду. Генерације су одрастале дивећи се херојским подвизима из серије “Отписани” – која описује авантуре комунистичких илегалаца у окупираном Београду током Другог светског рата. Сцене у којима главни јунаци као од шале једним шаржером покосе стотинак немачких војника или саботирају непријатеља постављајући експлозив тамо где је то […]

Read more

СРПСТВО МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА

Велики писац Меша Селимовић није имао дилеме ком народу припада, коју веру исповеда и којим језиком пише и говори. Лик књижевника Меше Селимовића (1910-1982) често се у последње време јавља у мозаицима знаменитих Бошњака, који у креирању националног идентитета вуку вертикале и траже корене чак и онамо где их нема и не може бити. Меша Селимовић је већ у младости […]

Read more

Чија је Босна? Чији је Твртко? Чији су љиљани? Када почну историју да ти краду, брани се историјским изворима

Краља Твртка својатају сва три народа у Босни и Херцеговини, користе га у дневнополитичким препуцавањима, дижу му споменике. Међутим, колико ти народи знају или желе да знају о Твртку? Сва три народа, по њиховој истој етничкој припадности, имају право да се поносе на краља Стефана Твртка I Котроманића. Међутим, оно што је у Босни било некад, један народ, један језик […]

Read more
1 153 154 155 156 157 169