Бојанић: Обиђите манастир Рачу – видео репортажа
Манастир Рача задужбина је краља Драгутина из 1276.год. Налази се на десној обали реке Раче, у подножју Таре, у близини Бајине Баште.

У манастиру се може видети део моштију краља Драгутина.
Пар речи о краљу Драгутину
Урош I имао је четири сина: најстаријег Драгутина, Милутина, Брнчу и Стефана.
Урош се сукобио са сином Драгутином око наследства престола и повукао се са престола и замонашио се. Његова задужбина је манастир Сопоћани где је и сахрањен.
Свргавање оца са престола, и то уз помоћ угарске војске, свакако није наишла на одобравање властеле, као ни представника цркве.
Краткотрајна владавина краља Драгутина није донела никакве значајне промене за Србију.
Краљ Драгутин је, обилазећи град Јелеч, тешко повређен. Пао је са коња и поломио ногу.
Исте године, под недовољно јасним околностима, он се на сабору у Дежеву код Раса одрекао престола у корист млађег брата Милутина. Предао му је симболе краљевске власти, а тада је и сачињен споразум да после Милутинове смрти власт у Србији преузме најстарији Драгутинов син Владислав.
Његова задужбина је црква посвећена светом Ахилију, манастир Рача, Ђурђеви Ступови код Новог Пазара где је и сахрањен.
Од вреднијих експоната из манастирске ризнице треба поменути предмете Хаџи Мелентија, устаничку заставу из 1807. године, војводску касу и златан крст са ланцем, које је добио од руског цара, као и реплику Мирослављевог јеванђеља.
Мирослављево јеванђеље
У Рачи је за време Другог светског рата чувано Мирослављево јеванђеље највећи и најважнији документ српске књижевности из 12. века. За време Другог светског рата игуман Платон Милојевић га је сачувао испод камених плоча у олтару цркве и то га је спасло од бугарске казнене експедиције која је 1943. спалила све манастирске објекте.
Занимљиво је да је патријарх Павле био је у два маха монах у Манастиру Рача, од 1948—1950. и 1951—1955. године.
Ризница манастира Раче била је једна од најбогатијих у нашим средњовековним манастирима. Многе од тих предмета Турци су уништили, а велики део је за време Велике сеобе изнесен са монасима у Аустроугарску и никад није враћен. Остале су у манастиру Беочину и другим фрушкогорским манастирима и градовима по Аустроугарској, које су касније или Аустријанци и Мађари или хрватске усташе опљачкали и разнели у току Првог и Другог светског рата.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја