Бојанић: Све у кругу од двадесет километара, рођење, успон и смрт Вожда
Топола је била прва престоница за време устанка против турског окупатора, ту је све почело, борба за слободу. Занимљиво је да је у кругу од двадесетак километара (ваздушно мање од десет километара) родно место Карађорђа Вишевац, Орашац у коме је донета одлука о подизању устанка против турских џелата 1804. а и место на коме је убијен Карађорђе (Радовањски луг).

Покушаћу у кратким цртама кроз текст и видео записе да вам приближим ове прелепе српске крајолике које одишу историјом и културом.
Путем од Ниша ка Вишевцу има неких 150 колометара. Аутопут нас је водио до Марковца, где смо се искључили са аутопута и наставили према Рачи и истим путем кренули ка Вишевцу.
ВИШЕВАЦ
Одмах поред магистралног пута налази се Споменик Карађорђу (који доминира) и етно-комплекс из доба Карађорђевог живота. У Вишевцу је рођен Вожд Карађорђе, овде је одрастао и живео. На овом месту је снимљен и део из серијала ,,ЦРНИ ГРУЈА“. Овај комплекс је прелепо осмишљен и са лепом поставком. Али, изгледа није у функцији, никога нисмо затекли и сви објекти су били закључани и то баш на државни празник Сретење.
Погледајте видео запис, свако да вреди обићи.
Даље нас је пут водио према Опленцу, пут је добро означен смерницама.
Погледајте видео прилог
ОПЛЕНАЦ
Слободно могу да кажем да је симбол Тополе Карађорђе, и тамо је све у том духу. Прелепо и туристички уређено место, са путоказима и инфо таблама.
Да би обишли Цркву на Опленцу и Петрову кућу, треба вам бар два сата.
До цркве која се налази на пропланку, стиже се прелепом шумском стазом.
Кад уђемо у цркву доминира полијелеј (расветно тело, лустер) занимљиво је да је ливено од сакупљеног победничког оружија са Кајмакчалана у облику круне средњовековних српских владара, која је својим унутрашњим делом окренута наопако – симболично, у знак жалости за изгубљеним царством на Косову 1389. године.
Два саркофага се налазе у горњем делу храма. Са десне стране је гробно место Вожда Карађорђа Петровића а са леве стране је гробно место Краља Петра I. У крипти се налазе и гробна места два владара, кнез Србије Александар Карађорђевић (1806-1885) и краљ Југославије Александар I Карађорђевић (1888-1934).
Са леве стране када уђете у Храм, воде вас степенице до крипте, у приземљау где се налази 39 гробница (династије Карађорђевића). У маузолеју до сада је сахрањено 21 чланова Династије Карађорђевића.
У маузолеју доминира прелепи мозајк (вредан пажње), где су осликане средњовековне фреске и манастири са више од 40 милиона разнобојних стаклених коцкица (15.000 нијанси боја). Ту су сабране копије из 60 српских манастира. Стварно прелепо.
Изградња ове цркве Светог Ђорђа на врху Опленца започета је 1910. године, а за две године била је завршена.
У присуству Краља 8. септембра 1930.год, и чланова краљевске породице и гостију патријарх Варнава је осветио цркву на Опленцу, а затим су Карађорђеви посмртни остаци свечано пренети у маузолеј на Опленцу.
ПЕТРОВА КУЋА
Одмах преко пута, гледано са улаза у Храм налази се Петрова кућа. Данас је то музеј-галерија са тематским поставкама везаним за династију Карађорђевић.
Ова кућа је изграђена када су започети радови на изградњи цркве Св. Ђорђа. Кућа је била намењена у почетку за становање градитеља и за одлагање материјала, а касније и као парохна кућа.
Али, први ко се уселио у њу био је краљ Петар I, како би надгледао радове на цркви. Краљ Петар је у њој боравио до 1915. када је наступила евакуација Србије све до повлачења из отаџбине преко Албаније до Солуна и Крфа.
Кад су Аустроугари 1914. окупирали Србију, црква на Опленцу је опљачкана, скинут је бакарни кров, украдена су звона и бакарна оплата са портала, полупани су прозори и орнаменти. Оскрнављени су и гробови у крипти, јер се веровало да се у њој крије важна архива. Такође и у Другом светском рату немци су опљачкали и однели вредне реликвије, које су делом касније враћене.
Кућа је после убиства краља Александра, 1935. године претворена у ,,Музеј венаца, поклона и реликвија“. У Петровој кући се данас налази галерија и такозвана изложба „Тајна сандука бр.23“.
„Занимљиво је да је током Другог светског рата благо Карађорђевића евакуисано на Опленац, али је Георг Нојхаузен, Герингов човек од поверења, убрзо дошао у Петрову кућу и систематично пописао садржај уметнина, а вредно дело «Тајна вечера», којим је Геринг, љубитељ уметнина, био фасциниран, верујући да има наднаравне моћи, пренето је у Берлин, да би после силних перипетија било враћено Југославији, преко тадашњег међународног суда правде 1947. године. Пресудну улогу у томе одиграо је Антон Топић Мимара, Титов повереник за повраћај уметнина.
Године 1947. је затворена за јавност, када је Карађорђевићима забрањено да се врате и кад им је имовина конфискована. Рад Задужбине био је угашен, имовина развучена, а вредни експонати су однети. Кућа је била препуштена да пропадне, као нежељени сведок монархистичке прошлости.“ Извор: https://www.dvorcisrbije.rs/
У Петровој кући, изложена су низ докумената, уникатних, као и личних предмета чланова краљевске породице од вредности. Између осталих експоната, изложени су:
-портрети чланова породице Карађорћевић (већином аутора, Паја Јовановић и Урош Предић),
-венчани прстен краља Александра и Марије Карађорђевић,
-„Тајна вечера”, икона израђена у седефу,

-сабља димискија, направљена у Бечу, од сребра и злата. На корицама сабље уписане су значајније битке у којима је краљ Александар учествовао, балчак (дршка) је од злата са иницијалима престолонаследника са круном и 42 брилијанта,

-сабља, поклон од Козака,
-ратни дневник краља Петра I из Првог светског рата,

-војна бележница Александра I из Првог светског рата,
-мозаик израђен од чистог злата и сребра, поклон југословенске дијаспоре у Француској,
-поклони руских владара,
-сребрни есцајг и тањири из Петровог дворца, некадашњег летњиковца код Хан Пијеска,
-ђозлуци по којима је краљ Александар I био познат,
-Златни рам са фотографијом Краљице Марије са синовима Томиславом и Андрејом, рад познате јувелирнице Карла Фабержеа,
-Маршалска палица (ознака достојанства маршала румунске војске) Тај чин је румунски краљ доделио краљу Александру приликом његове званичне веридбе.
Извор: Политика — Благо са Опленца Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011), Приступљено 8. април 2013.
Даље смо колима наставили до центра Тополе и Карађорђевог града.
Улазнице у ове објекте се наплаћују, за одрасле 500 динара и децу (школарце) 400 динара. Улазница је обједињена за Цркву на Опленцу, Петрову кућу, Карађорђеву цркву и Карађорђев конак (музеј) и Краљеву Винарију.
Погледајте видео прилог
КАРАЂОРЂЕВА ЦРКВА И КОНАК У ТОПОЛИ (КАРАЂОРЂЕВ ГРАД)
Ово је амбијент (грађен је од 1811. до 1813.год) у коме је Вожд живео и радио. Турци су га 1813. године, одмах након подизања спалили и порушили.
Доминира црква Пресвете Богородице или Карађорђева црква саграђена 1911. год и Карађорђев конак. Данас се у Конаку налази музејска поставка посвећена Првом српском устанку и вожду Карађорђу. Занимљиво је да се овде чува чувени Карађорђев дрвени топ, који је добио име гласник по турској речи абердар. Коришћен је како би обавештавао народ о важним догађајима, а занимљиво је да на топу недостаје десна ручка, која је одломљена како би се од ње начинила круна којом је 1905.год крунисам краљ Петар I.
У оквиру Карађорђевог града (у горњем делу, са леве стране) налази се и зграда старе школе саграђена средином XIX века, у којој је смештена библиотека.
Занимљив детаљ је и да су се прва звона Карађорђеве цркве огласила овде, у знак ослобођења Србије од вишевековног турског ропства и зулума.
У средини доминира и велики споменик Вожда Карађорђа.
Музејска поставка у Конаку је одлично одрађена.
За овај обилазак уз причу кустоса требаће вам око сат времена.
Даље нас је пут водио ка Краљевој винарији, пар километара удаљена од овог комплекса. Без бриге, кустос ће вам све лепо објаснити како да стигнете до винарије.
Погледајте видео прилог
КРАЉЕВА ВИНАРИЈА
Краљева винарија је једна од најстаријих винарија у Србији. Подиже је краљ Александар I Карађорђевић 1931. године као једну од најсавременијих винарија Балкана. Винарија није дуго била у функцији, од 2007. године поново почела да производи вина.
Јединствена колекција вина на Балкану из доба Карађорђевића, чува се осам деценија на 12 метара дубине у краљевском подруму (винарија има три нивоа, два нивоа су укопана у земљу).
Тамо ћете од кустоса чути занимљиву причу о настанку и раду винарије, и обилазак музејске поставке и подрума где се чува вино.
Даље нас је пут водио ка Аранђеловцу, па до Орашца.

ОРАШАЦ
У овом месту је склопљен договор о даљем деловању у борби против Турака у новембру 1803. године, а устанак је подигнут на Сретење (15. фебруар) 1804. године у Марићевића јарузи (Орашац).
У знак сећања на овај датум подигнут је меморијални комплекс – спомен-обележје у Марићевића јарузи, Црква светог Вазнесења Господњег, школа Први српски устанак, споменик вожду Карађорђу и музеј у коме је на Сретење 15. фебруара 1804. одржан скуп виђенијих Срба на коме је одлучено да се подигне устанак против турских власти. На том скупу је Карађорђе изабран за вођу устанка.
Црква у Орашцу је подигнута у периоду између 1868. и 1870. године. Спомен-школа је саграђена 1932. године и спада у најлепше зграде ове врсте у унутрашњости Србије.
Споменик Карађорђу је подигнут на двестогодишњицу од подизања Првог српског устанка. Споменик је рад је вајара Дринке Радовановић.

Погледајте видео прилог
КАРАЂОРЂЕВ ВАЈАТ (етно кућа)
Обавезно, после напорног и историјски надахнутог дана обиђите Етно кућу ,,Карађорђев вајат“, која се налази у близини комплекса. Тамо ће вас дочекати љубазни домаћини и врхунска храна. Амбијент је у духу из тог времена, јединствено. Све похвале.
У повратку обиђите и пећину РИСОВАЧА која се налази у прелепом пределу Аранђеловца, ту ће вас водити водич са занимљивом причом. Улаз је био слободан за празник (Сретење). Другим данима улаз се наплаћује.
Погледајте видео прилог
У повратку обишли смо и место Радовање, тамо где се десио злочин, где нам убише Вожда.
РАДОВАЊСКИ ЛУГ
Спомен комплекс обухвата обележено место убиства и првобитан гроб вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, цркву посвећену Светом архангелу Гаврилу. Изграђен је и музејски део, конак, који није био отворен. Да би обишли цркву и конак морате позвати свештеника, број телефона је залепљен на цркви.
,,После три године изгнанства, Карађорђе се са својим пратиоцем писаром Наумом Крнаром, 1817. године тајно вратио у Србију 1817. године, из Русије. На препоруку свог кума, народног старешине Вујице Вулићевића склонио се у колибу од проштаца на трло Драгића Војкића у Радовањском лугу. По налогу Кнеза Милоша, који се бојао за своју власт, у рано јутро 13, односно 26. јула по новом календару, на празник архангела Гаврила, завереници су секиром усмртили уснулог Карађорђа. Војвода Вујица Вулићевић који је учествовао у убиству, као чин покајања подигао је недалеко одавде у атару Старог Села своју задужбину, цркву брвнару Покајницу. Сахранили су га у гробу на сто корака од колибе према потоку, без главе, које су по наређењу кнеза Милоша одране, препариране и отпремљене у Цариград, да би се стекла наклоност и поверење Порте“, извор: Ризница српска/Понос српства.



И на крају обишли смо место покајања.
МАНАСТИР ПОКАЈНИЦА
У знак покајања због убиства Вожда Карађорђа, Цркву је подигао 1818. године кнез Смедеревске нахије Вујица Вулићевић. О томе сведочи запис на икони Светог Ђорђа, као и година урезана у талпу, лево од улаза у цркву. Овај чин изградње Цркве Брвнаре (Покајнице) у близини места злочина, је покајање Вујице Вулићевића, по чему је храм и добио име.
Одмах поред манастира ПОКАЈНИЦА налази се паркинг и Хотел који је реновиран.

У повратку можете свратити у мотел ,,СТАРИ ХРАСТ“ (Марковац), смештен одмах уз излаз на аутопут. Тамо можете попити кафу, а препорука је да пробате и лепињу са кајмаком.
*Коришћена литература са Википедије.
Фотографија и видео: Ђорђе Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја