Нажалост ту Србију која је трећину своје популације дала током Великог рата ни свијет данас не види тако, виде је неким другим очима, баш као онај психопата са удаљеног Новог Зеленда који се изгубио у преводу Марка Миљанова, Баја Пивљанина и свих Срба који су се усликали у одразу два брата са Кајмакчелана.А његова лоша интерпретација усмртила је жену и дјецу док су били на молитви да овај свијет буде боље мјесто.
Read more
Нажалост ту Србију која је трећину своје популације дала током Великог рата ни свијет данас не види тако, виде је неким другим очима, баш као онај психопата са удаљеног Новог Зеленда који се изгубио у преводу Марка Миљанова, Баја Пивљанина и свих Срба који су се усликали у одразу два брата са Кајмакчелана.А његова лоша интерпретација усмртила је жену и дјецу док су били на молитви да овај свијет буде боље мјесто.
Read more
Пише: Прота Ненад В. Андрић, Ваљево Пророчког духа највећи Србин после Светог Саве, како га је називао Преподобни Јустин Ћелијски, понос нашег рода српског и дика ваљевског краја свети Владика Николај Велимировић из Божјег села Лелића записао је у Охридском прологу на једном месту „ Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. „ ( Охридски пролог, расуђивање за 8. […]
Read more
Уместо да се нађе у уџбенику за 8. разред и да му се у Србији подигне величанствени споменик и сними играни филм… ми имамо заборав. Споменко је био и више од хероја, прави јунак и частан човек. Овај дечак је вероватно једна од најзначајнијих личности, зато што је имао само 14 година када га је муслиманска граната покосила. Он је данас неправедно запостављен, у Србији ниједна школа, улица не носи назив по њему, нема споменика…
Read more
Ослањајући се на цитате највећих светских историчара сабраних у књизи „Од Индије до Србије – три хиљаде година српске историје“ Доброслава Јевђевића, екипа Телеграфа доноси вам причу која открива да ли су од Срба потекли Грци и да ли стоје иза подизања Акропоља. Од вајкада учимо како историја Срба почиње у шестом веку, од времена досељавања из прибалтичких земаља на […]
Read more
Тај дан називамо ПОГРОМ, а може се назвати и ГЕНОЦИД, ево и зашто… зар затирање свега Српског што је од античког доба грађено, те уништене цркве, манастири, гробља, ти писани документи, сва та старина, осликана, све те уништене фреске, та уништена култура, духовност и физичко уништење људи… зар то није ГЕНОЦИД над једним народом, који се нашао усамљен док је на сво то разарање и уништавање мирно гледала та демократска Европа?
Read more
Када су на Београд у Првом светском рату пале прве бомбе, које су сејали аустроугарски монитори са Саве и Дунава, већина жена и деце спас је потражила у унутрашњости Србије. Они који су остали у Београду скривали су се у подрумима, па чак и у ташмајданским пећинама. Вука Попадић, попут вучице која брани свој чопор, бранила је свим својим бићем свој […]
Read more
Стиче се утисак да је многима главна асоцијација на појам краљевине и монархије некаква затвореност и диктатура која ускраћује многа људска права, као и слободу говора и медија. Вероватно већина живи у убеђењу да у оваквом државном уређењу медији у ствари нису ни постојали, јер је краљ био тај који се питао за све, а зашто би се онда тако […]
Read more
27. јануара 2019. године у чувеној „петици“, амфитеатру Радомир Д. Лукић, под покровитељством Правног факултета Универзитета у Београду и у организацији Центра за беседништво „Institutio oratoria“, одржано је јубиларно XXV Такмичење у беседништву студената Правног факултета. Такмичило се 11 студената у три категорије (слободна тема, задата тема и импровизација). Студенткиња четврте године Бојана Петровић победила је на 25. скупу говоривши […]
Read more
Приредио Ђорђе Бојанић Једно време краљ Милан Обреновић боравио је у Карлсбаду, па затим у Темишвару, a последње тренутке свог живота провео је у Бечу. После скоро пет векова турског ропства, за време владавине краља Милана, Србија је стекла државност и независност. У његово време је обновљена и краљевина Србија, када је Милан Обреновић 1882. год постао краљ Србије, а оставио […]
Read more
Пошто се велики жупан Стефан Немањић учврстио на престолу и консолидовао државу, почеле су припреме да се и кнежевина Србија уздигне на краљевски степен. За то је био потребан византијски пристанак, јер је у византијском систему светске хијерархије признавање и повишавање титула иностраних владара било ексклузивно право цара. Припреме су трајале скоро пет година (1217-1221), и успешно су завршене на […]
Read more
