Раша Тудеј за један дан пет пута емитовала филм ,,33 Анђела“ на енглеском језику
Хрватски Вечерњи лист објавио је на две стране како је TV ,,Russia today" пет пута у једном дану емитовала филм ,,33 Анђела“ у продукцији Бранка Димовића Димеског и редитеља Горана Вукчевића. Наратор је др Јоханес Солберг
Дигла се велика прашина у Хрватској због филма ,,33 Анђела“.
Филм је отворио врата широм света где га је видело милиони људи на енглеском језику… на РТ (Раша Тудеј)… хвала им што су га само у једном дану емитивали чак пет.
То је тај успех, о коме се у Србији и не пише много а нема довољан ни публицитет нити жеља да се емитује у Србији на некој од телевизијских емитера, а филм је непрофитабилан. Дефинитивно овај документарни филм помера границе. Надамо се ускоро да ће бити приказан на једној од националних телевизија, завређује пажњу.
Изузетан документарни филм ,,33 Анђела” у српско-норвешкој продукцији је динамична прича и документовани и играни приказ који говори о патњи и страдању више од две стотине малолетне српске деце за време Другог светског рата, прича која је публику како у Србији тако и широм света оставила без даха. У Норвешку је послато преко 200 деце од којих је више од 44 смртно страдало. Најмлађе међу њима имало је само 11 година. Мислим да би овај филм изазвао велику пажњу и код српске публике, наглашава Ђорђе Бојанић.
Велика је част што је овај филм продуцента Бранка Димовића Димеског био приказан публици преко Тв Раша Тудеј где га је погледало више милиона људи на енглеском језику, на овај начин публика ће сазнати праву истину шта се све дешавало са српском децом и логорашима и како и зашто су доспели чак у Норвешку. Срећом да смо коначно постали прецизни који народ и деца су ту страдала. До овог филма ,,33 Анђела“ није се ни снимало слабо писало о страдалој српској деци у Норвешкој. Знало се да су у Норвешкој страдали југословени, интернирци, комунисти, партизани (нигде није било ни речи Србин), тако пише на свим стратиштима у Норвешкој где су сахрањени ови мученици а на тим гробљима нигде не пише да су то били у 95 посто случаја Срби, а за скидање ове прашине са истине је најзаслужнији Бранко Димовић Димески, наглашава Ђорђе Бојанић.
Заслужни за ову значајну причу заједно са господином Димовићем Димеским су: режсер Горан Вукчевић, директор фотографије Дејан Тршић, косценаристи Милка Кајганић и Бранко Димовић Димески, аутори музике Стела Торесен, Андреј Стојановић и Никола Митић, као и стручни сарадници др Јоханес Солберг, Јелена Стојковић, Ђорђе Бојанић – историчар, Бранислав Гајић и Александар Динчић – историчар.
Приредила: Српска историја
