Водопад Орлов камен (Дојкинци, Стара планина)

Када сам се 7. фебруара ове године, са својим кумом Марјаном, упутио у освајање овог водопада, помало неочекивано наишли смо на непремостиву препреку – дубок снег у фази омекшавања и топљења. Скоро четири месеца касније, у потпуно другачијим временским околностима, није било никаквих проблема да остварим свој циљ.

У нову авантуру сам се, нажалост, упутио без Марјана. Међутим, нисам био сâм, већ у друштву своје сестре Иване и зета Дарка. Са Дарком сам већ прелазио ,,брда и долине“, али са Иваном нисам дуго имао значајније заједничке планинарске авантуре, практично од успона на Миџор давне 1998. године. Управо због ње, организација ове релације је била мало другачија од пређашње зимске, када сам се до водопада Орлов камен упутио с Марјаном пешке из Дојкинаца. У жељи да скратимо пешачење од око 6 км и уштедимо неких сат и по времена, до Речне пољане, заравни на десној обали Дојкиначке реке пре уласка у Арбиње, кренули смо џипом Драгана Ћирковића, човека који има огромно искуство везано са организацијом планинарских тура у дојкиначком крају. За почетак једна лепа заједничка фотографија, настала испред Планинарског дома у Дојкинцима:

Вожња до Речне пољане и беле кућице, наспрам које се налази мостић на Дојкиначкој реци, трајала је пола сата. Надморска висина овог места је око 1080 м:

Није само начин доласка до овог места био различит у односу на Марјанову и моју авантуру из фебруара. Тада смо ми према видиковцу Грбњач и водопаду Орлов камен кренули гребеном уз десну обалу потока Лисевски дол (или Лисевског потока), јер смо претпоставили да је сама долина непроходна због снега. Овог пута, Ивана, Дарко и ја крећемо у правцу водопада баш уз долину, а план је био да се низ Лисе вратимо до полазног места и ушћа Лисевског потока у Дојкиначку реку.

Најпре се пењемо уз брдашце на које се наилази по преласку моста, пролазимо стазом испод камене ограде и наилазимо на важан оријентир – зелену кућицу окружену брезама. Обилазимо је са леве стране и настављамо стазом која нас води у Лисевски дол:

Одмах бивамо одушевљени лепотом и свежином коју нам нуди Лисевски поток. Полако и опрезно, без журбе, крећемо навише. До водопада треба прећи растојање од око 4 км. Највећу препреку нам представљају пала и оборена стабла. Често прелазимо с једне обале потока на другу. Поред овакве лепоте тешко је сконцентрисати се и бити фокусиран на сваки корак:

После нешто мање од пола сата хода кроз долину, долазимо до места састава два потока. Ту су и остаци старе воденице. Ми држимо своју леву страну. Почињу све лепше каскаде:

Повремено се назире нека стаза, нема маркација. Путању кретања бирамо сами. На појединим местима пролаз нам отежавају блато и гране дрвећа:

Око 50 минута након места где се спајају потоци, долазимо до првог мањег водопада. Њега обилазимо с леве стране, а само два минута касније пред нама је и други водопад у низу:

Стене Орловог лица и прелепа шума смреке нам указују да смо близу циља:

Водопад Орлов камен се налази практично на крају Лисевског дола, у подножју огромног масива Копрена, на надморској висини од преко 1400 м. Нама је за долазак до њега било потребно око 1х 50 мин од Речне пољане, тј. десетак минута мање од уласка у долину Лисевског потока:

Налази се у предивном окружењу смрча и стена на којима се по предању легу орлови (отуда назив Орлово лице). Висок је око 20 м и састоји се из две каскаде. Доња каскада има мањи нагиб и код ње се вода прелива преко стене. На горњој каскади вода се вертикално обрушава са литице. Конфигурација терена је таква да овај водопад није могуће видети из даљине. Практично вам се указује пред очима тек кад стигнете до самог његовог подножја. Све то му даје необичну лепоту и чини га ,,скривеним бисером“ Старе планине:

После одмора и уживања у лепоти водопада Орлов камен (мештани га називају и Лисевска Тупавица), крећемо стрмо навише ка видиковцу Грбњач. Ово је био убедљиво најтежи део наше релације. Стрмина је тако велика да смо повремено морали да се крећемо четвороношке, држећи се за бусене траве, или цик-цак линијом. Паузе су биле честе, испуњене погледом на прелепи Лисевски дол којим смо прошли у доласку до водопада, као и на изворишни део Лисевског потока:

Успон није био ни кратак. После 35 минута нашли смо се на гребену иза кога је нека нова долина. Овде је надморска висина око 1600 м. Са Грбњача је леп поглед на југозападне падине Копрена, Велику Биславу, Вртибог, Горње и Доње Равно бучје, Братковски до, Браткову страну… У даљини је, на супротним странама хоризонта, било могуће видети Вражју главу, Видлич и Суву планину са Тремом. Све у свему, једно феноменално место:

Спуст са овог места до Речне пољане трајао је нешто више од сат времена. Издвојићу остатке старог каменог објекта непосредно испод Грбњача (велика појата или бивша војна караула?), излазак на пут који води северним ободом Лисевског дола, пролаз кроз својеврсну ,,капију“ коју чине две огромне букве и крај где смо зимус Марјан и ја одсањали своје снове о доласку на Грбњач и спуст до водопада Орлов камен по дубоком снегу:

Након тога, уследио су повратак путем за Дојкинце и неизоставно свраћање на Тупавицу:

Велика већина људи из Ниша, Београда и других крајева Србије, који посећују овај водопад, и не зна да се, узводно уз Дојкиначку реку и у доловима с њене леве и десне стране, налази још пуно лепих и мање познатих водопада. Један од њих је и Орлов камен.

Трајање релације: око 8.5х

Захтевност релације: веома тешка (5/5), пре свега због веома стрмог успона са водопада Орлов камен на Грбњач

Карактеристике: прелепе долине Дојкиначке реке и Лисевског потока; водопад Орлов камен скривен у фантастичном окружењу стена и шума; видиковац Грбњач са феноменалним погледом на околину

Ризици: до водопада Орлов камен нема никаквих маркација – нити у Лисевском долу, нити уз гребен Лисе; треба бити опрезан при кретању уз поток, у току боравка на самом водопаду, као и приликом стрмог успона на Грбњач

Преузето http://www.pirotskikraj.com/