КАЛАБИЋ: ЛОГОР У ЈАСЕНОВЦУ БИО ЈЕДИНСТВЕН ПО МОНСТРУОЗНОСТИ

Калабић сматра да логор Јасеновац представља једну од најболнијих тачака у националној историји, будући да је био јединствен по монструозности и трећи концентрациони логор по броју жртава у Европи, гдје је на насвирепији могући начин уморено стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. „За то су коришћена, између осталог, најмонструознија оружја и оруђа. То је био логор у злочиначкој творевини НДХ, познатој и по томе што је jедина имала и логор за децу“, рекао је Калабић за Срну.

УСТАШЕ СРАВНИЛЕ ЛОГОР ДА САКРИЈУ ИСТИНУ

Он сматра да треба истаћи јединственост тог логора у више сегмената и имати на уму да су злочини почињени у јасеновачкој „фабрици смрти“ оставили тешке посљедице и да до данас оптерећују колективну свијест српског народа. „Јасеновац је био једини логор кога нису ослобађали партизани који су били у непосредној близини са главнином своје војске, за разлику од других логора у Европи које су ослобађале савезничке снаге, и то на првом мјесту“, указао је Калабић. Како истиче, Јасеновац је био јединствен и по томе што је то био логор гдје су сами логораши извршили пробој када су увидјели да нема помоћи ни са једне стране. „Тај пробој је почео 22. априла и трајао је до пет дана пре званичног завршетка Другог светског рата, што ће рећи, до 4. маја 1945. године“, подсјетио је Калабић. Треће по чему је Јасеновац био јединствен, према његовим ријечима, јесте то што је то био једини нацистички логор у којем је срушено све до темеља – како зграде, тако и саме логорашке жице. „То је учињено да се једино у том логору у Европи не би могли да виде бар остаци монструозне фабрике смрти“, објаснио је Калабић.

Он тврди да је постојао план и циљ да се из историјског и колективног сјећања избришу сви докази и трагови постојања концентрационог логора у Јасеновцу. Калабић сматра да се и данас многи с правом питају зашто партизани никада нису кренули у ослобађање логораша, поготово што су, како каже, од 1945. године имали главнину својих снага са једне стране Саве, а још од маја 1942. године са Славонским корпусом са друге стране Саве. „Треба узети у обзир чињеницу да је /Јосип/ Броз, који је наметнут од, пре свега, британског премијера /Винстона/ Черчила и британске политике, а доведен уз помоћ совјетских тенкова, већ 20. октобра 1944. године био у Београду, где је такорећи устоличен.

Седам месеци је држао апсолутну власт не само у Србији, него скоро и у Југославији, укључујући и подручје у неспосредној близини Јасеновца“, навео је Калабић. Он тврди да је Тито, умјесто да крене у ослобађање Јасеновца, плански одлучио да се то не предузима. „Тито је као највећи антисрпски пројекат на регионалном плану, а на међународном плану највећи антируски пројекат, управо на томе свесно и намерно радио, будући да је од фебруара и марта 1942. све до септембра и октобра 1944. године боравио на територији НДХ“, рекао је Калабић. Ту је, како каже, направљен до данас за Србе „скоро невидљиви коалициони и на дјелу потврђени план између комуниста и усташа, тако да је на тој територији, умјесто да ослобађа Јасеновац, Тито своје АВНОЈ-е правио у Бихаћу 1942. године и у Јајцу 1943. године“.

Калабић указује да је Тито имао „преча посла“ од ослобађања Јасеновца, јер је по доласку у Београд кренуо у један други пројекат. „Тито је Србију ослободио тако што је побио скоро 200.000 Срба без суда и пресуде, од чега је у Удбиним књигама стрељаних остало 59.000 и нешто забележених, а остале књиге су уништене“, навео је Калабић. Он сматра да је индикативно и то што Тито, умјесто да ослобађа Јасеновац са совјетском војском, не тражи да ослободилачка армија иде преко Загреба и Марибора ка Бечу, који је ослобођен 13. априла 1945. године, него на Сремски фронт. Калабић подсјећа да је на тај фронт у окршаје против Нијемаца, који су тада били изузетно увјежбана војска, Тито послао српску омладину, принудно мобилисану и без икакве обуке, да буде „топовско месо“.

СИСТЕМАТСКО ОСПОРАВАЊЕ БРОЈА ЖРТАВА

Према његовој оцјени, то је друга Титова злочиначка акција по доласку у Београд и Србију, која на свој начин говори и о томе зашто партизани нису кренули у ослобађање Јасеновца. „Све указује на то да су ови догађаји и три јединствености везане за Јасеновац, уз оспоравање броја жртава и њихово систематско смањивање, што траје до данас, посљедица титоистичко-усташке `дубоке државе`, која је завладала у ондашњој, претходној Југославији и која до данас има своје пипке“, рекао је Калабић. Он је нагласио да због свега овога и због значаја теме Јасеновца, даје пуну подршку одлуци руководстава Републике Српске и Србије да на достојанствен начин одају почаст жртвама јасеновачког логора у Доњој Градини, једном од највећих стратишта српског народа у његовој историји. У Спомен-подручју Доња Градина сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац. Влада Републике Српске прогласила је 27. април Даном жалости поводом сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године.

Логораши у злогласном усташком логору Јасеновац, њих 1.073, кренули су у пробој 22. априла 1945. године, који је преживјело 169 логораша. Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у Јасеновцу је током Другог свјетског рата убијено 700.000 људи, међу којима је 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста, а страдало је и 20.000 дјеце.

Преузето: СРНА