Средњовековно утврђење Железник у близини Ниша… обавијено мистеријом (видео)
Средњовековно утврђење Железник налази се на око два километра од села Миљковац, крај пута који води за Церје. До Миљковца и тврђаве Железник се из правца Ниша брзо стиже, за око 30 минута вожње, преко Чамурлије, Горње Топонице, Берчинца, Паљине па све до Видришта, пут до Бање Видриште је одличан, сем једног малог дела, око стотинак метара који није асвалтиран.
Овај средњовековни град, највероватније је подигао непознати властелин у другој половини 14. века, за време владавине кнеза Лазара Хребељановића (1371—1389), као део система одбране од надолазеће турске опасности.
Овај прелепи део познат је и по извору термалне воде (око 39 степени) где људи долазе да се купају, али услови за купање су и даље неуређени (где је некада била воденица)… док је ова локација пре пар година уређена пешачком стазом, летњиковцима, расветом. А уређена стаза од манастира Железник води до утврђења Железник, до ког се стиже за око 20 минута ходом, одакле се пружа прелепи поглед.
Легенда о благу
Једно веровање је да се овде налази византијско благо из 6. века, а друго да то благо припада династији Немањића. А према неким причама скривено благо припада хајдуцима који су пљачкали турске војнике.
Легенда о попу Мартину Химовићу
Нема трагача за златом од Македоније до Дунава и Мораве а да није чуо и снио о највећем благу икада закопаном на овим просторима – благу попа Мартина Химовића.
Према легенди он се у хајдуке одметнуо након што су му Турци побили породицу. Пресретао је и робио караване и трговце, а благо сакривао, остављајући знакове на местима где је сакривено. С колена на колено преноси се прича да је наводно оставио и гомилу записа у којима је потанко објаснио где је благо сакривено и како се до њега може доћи.
Мистерија остаје да ту постоји и подземна црква, али се и даље не зна где се тачно налази то место.
Коришћени извори: Средњовековно утврђење „Железник“, Информациони систем непокретних културних добара… https://naissus.info/izletiste-vidriste/
Фото и видео: Ђорђе Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја