ВидеоЗанимљивости

ОВАЈ СРБИН ЈЕ БИО МАСОН И ЈЕДАН ОД ТВОРАЦА АМЕРИКЕ: Упознајте Ђорђа Шагића (видео)

Ђорђе Шагић писао је историју Америке

Један Србин одиграо је важну улогу у историји Америке, а његова животна прича подсећа на авантуристички роман.

Ђорђе Шагић је био један од првих Срба у Америци, био је и један од вођа Тексашке револуције, добио је и мексичко држављанство, путовао је широм света и писао романе.

СРПСКИ РЕВОЛУЦИОНАР

Овај невероватан човек, којег су Американци запамтили под именом Џорџ Фишер, родио се у мађарском граду Стони Београд 1795. године од родитеља православних Срба.

Похађао је карловачку Богословију, а већ тада је препознао свој неукротив дух који га је одвео у многе авантуре. Напусти је школу како би се придружио Првом српском устанку.

Након што је устанак сломњен, одлучио је да емигрира у Америку, која је постала његова нова домовина и земља у којој ће оставити велики траг. Био је први Србин који је регистрован као досељеник у Америци.

ПРВИ СРБИН У АМЕРИЦИ

У Филаделфију стигао бродом „Делавер“ из немачке луке Хамбург. Пре тога је две године провео на бродовима Дунава, након што је побегао из Србије за Аустрију.

– Чим је стигао, добио је америчко име Џорџ Фишер, оженио се богатом Елизабетом Дејвис из Мисисипија и населио се код њених родитеља. Имали су тројицу синова, а најпознатији је био Хирам Фишер, са којим је Ђорђе по Калифорнији, у време „златне грознице“, ископао два бисага злата – испричао је његов унук Џек Малете за „Новости“.

Ово је био само први од Ђорђова три брака. Други брак закључио је у Галвестону са извесном М. С. Пејџ. Трећи брак је склопио са Мери Каролин Флеминг, а четврти са Каролин Фишер, поред које је на крају и сахрањен,

Из Филаделфије Џорџ је отишао у Мексико, где је добио тамошње држављанство и примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас на територије Хедена Еварда.

МОЋ И УТИЦАЈ

Започео је каријеру као цариник. Тада је постао и један од оснивача Јорске масонске ложе. Касније је управо помоћу масона успео да постигне многе ствари. Међутим, није дуго истрајао као цариник, због новина које је покушао да уведе у службу.

Захтевао је да се царина уплаћа код њега у Анахуаку, што је због удаљености многих тексаских насеља и градова изазвало конфронтацију са тексаским колонистима. Године 1832. био је принуђен да напусти царинску службу.

Тада Ђорђе започиње своје политичко деловање у Америци. Прво је основао либералистички часопис у Мексику, због којег је касније протеран из земље. Дизао је побуну са локалицима и дао свој допринос револуцији која је убрзо захватила ту земљу.

Након тога, пут га је одвео у Тексас, где је такође учестовао у побунама против централистичке владе. Активно је допринео успостављању независности Тексаса, чак је и Стивена Остина, „оца Тескаса“, извукао из затвора у Мексико Ситију.

Био је учесник четири велике светске револуције – српске, америчке и мексичке, а касније и грчке. Бавио хуманитарним радом, помагао је болнице за децу, супротстављао се робовласништву.

Прво је радио у Хјустону, где био комисијски агент и члан градског одбора. У Тексасу је ЗАТИМ постао мајор, и са тим чином путовао је у Панаму и Калифорнију, и то у Сан Франциско, где је чак био у одбору града. Касније је радио и као амерички конзул у Грчкој.

ГРАЂАНИН СВЕТА

Управо у Сан Франсицку је Џорж основао православну цркву. У том граду је и умро, 1843. године. Тог дана заставе на конзулатима биле су на пола копља, а топови из Алкатраза испалили су плотуне у његову част.

О његовом лику и делу већ је написано неколико књига, и снимљен је докумантарни филм. Говорио је12 језика. У Америци је имао осам имена и 23 занимања.

Био је присутан на постављању камена темељца за споменик Џорџу Вашингтону, што било могуће само по позиву. Џон Ливингстон је Ђорђа Шагића Фишера означио као пионира авантуристичке прозе у САД. Он је написао авантуристичке „Мемоаре“, па га је Ливингстон уврстио међу 200 најугледнијих Американаца.

Чувени археолог и светски путник Џон Лојд Стивенс се са њим дружио у Мексику када је истраживао цивилизацију Маја, и за Ђорђа је рекао:

– Било је чудно у том удаљеном и забаченом месту срести човека из још удаљенијег краја и чак још мање знаног, некога ко говори сваки европски језик, ко познаје сваки кутак Европе, зна историјат сваке владајуће династије, територијалне границе сваког владара, а у исто време је грађанин толико држава.

Извор: espreso.rs

Преузето СРБИН.ИНФО

Back to top button