Реч захвалности и завета пред прецима
Са дубоком захвалношћу и искреним поштовањем желим да истакнем да је за мене велика част што је рецензију за моју књигу „Путокази кроз српску историју“ написала академик проф. др Радмила Тонковић, врсни познавалац историје и чувар научне истине. Њено поверење и спремност да стане иза овог дела представљају не само признање мом раду, већ и снажан подстицај да истрајем на путу истине и одговорности према свом народу и његовој прошлости.
Посебну захвалност дугујем и публицисти и научном раднику Зорици Пелеш, која је написала предговор, дајући књизи додатну дубину и вредност. Њене речи представљају сведочанство да овај труд није настао узалуд, већ из искрене потребе да се сачува сећање, разумеју историјски токови и осветле путокази којима треба да идемо.
Ова књига је настала из срца, у духу родољубља и светосавског завета, са вером да је наш пут увек био пут истине, правде и духовног уздизања. Историја нас учи да сваки пут када смо се од тог пута удаљавали, плаћали смо високу цену, али и да смо се, вођени снагом предака, увек враћали својим коренима.
Нека ова књига буде скроман допринос очувању националне свести, опомена и путоказ будућим нараштајима да остану верни свом идентитету, вери и историјском наслеђу.
,,ПУТОКАЗИ КРОЗ СРПСКУ ИСТОРИЈУ“ нису само књига о прошлости; они су огледало у коме ћемо препознати… ко смо данас.
Мислили смо да се историја мења. Да свако време носи нову истину. Али када склопите мозаик и историјске коцкице од Винчанских времена до данашњих дана, слика је запањујуће јасна.
На крају овог путовања кроз време, чека вас одговор који можда већ слутите у срцу.
Кажу да путокази служе да се не изгубимо. Српски народ је своје путоказе постављао вековима.
Са надом да ће ускоро угледати светлост дана и наћи пут до читалаца, изражавам још једном дубоку захвалност Радмили и Зорици које су својим знањем, угледом и добром вољом стали уз ово дело.
У духу Светосавља и љубави према отаџбини.
Ђорђе Бојанић, аутор
РЕЦЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ „ПУТОКАЗИ КРОЗ СРПСКУ ИСТОРИЈУ“
,,Наслов најновије књиге професора историје Ђорђа Бојанића са путоказима неодољиво подсећа на „Знакове поред пута“ нашег јединог нобеловца Ива Андрића, по мојем мишљењу на његову најбољу књигу, не случајно постхумно објављену. Знакове и путоказе многи виде као форму и ознаку, а овде су они код Бојанића суштинског карактера.
Колико се ми Срби као народ налазимо у дубоком забораву, скрајнути помоћу невредности чак и иза маргина историјског трајања и вредновања, показује нам Бојанићево дело, које нам је било неопходно да са својим путоказима врати савремене Србе у респектабилну традицију, витештво и славну прошлост. Наш централни проблем је наметнути ЗАБОРАВ, који је после физичке смрти дефинитивна и друга смрт. А Бојанић СРБСТВО отима од те смрти, од нестанка којем се радују многобројни непријатељи и џелати нашег народа, јер имају комплекс – нису велики као Срби! Они немају ни великог Његоша, који је такође свим силама свога ума бранио СРБСТВО: „О кукавно Србство угашено, зла надживјех твоја сваколика, а с најгорим хоћу да се борим…“
И прођоше векови… и све је исто!
Бојановићеви путокази су аналитички приступ србској историји и путокази за превазилажење дилема и лакшег суочавања са историјском истином.
На питање ко смо? Бојанић појашњава чак и преко хаплогрупа и језика, постојбине и Отаџбине, која је оспоравала и најумније међу нама који су писали о Србима као аутохтоном народу и о нашим коренима – Старчеву, Винчи, Лепенском виру…
Бојанић пише темељно о србским династијама, царевима, краљевима, светитељима и владарима – о нашој историји и пореклу, који су за велики понос и дику!
Какво је значење древних србских градова Раса и Скадра, као и Босне – темеља будућих србских држава, као и Старе Србије – духовног средишта србске земље као духовне вертикале – то јесу САБОРНОСТ и ЗАВЕТ!
Немањићи – законоправило – темељ државе – Свети Саве и његов пут – светосавље – Душанов законик – врхунац су правне мисли и свести код Срба…
А онда векови под Османлијама…. отпор зулуму, борба за голи опстанак, страдање… ЋЕЛЕ-кула – огромна цена Србинове слободе!
Пећка патријаршија – стуб опстанка, ЗАВЕТ!
Бојанићево дело „Путокази кроз српску историју“ је књига о србској државотворности и појављује се управо у времену велике светске кризе, где се границе држава померају, географски нестају, распадају се, букте ратови… опстају само непокорни високо уздигнуте главе и поноса, опстају само народи са духовном вертикалом и ЗАВЕТОМ!
Професор Бојанић у својој књизи говори о ослободилачким и Србији наметнутим ратовима, о ужасним погромима над Србима, без кажњавања починитеља, о историјским неправедним последицама по Србе као победнике, и иако су својим хероизмом у Великом рату задивили свет, Србија није награђена државним проширењем, већ губљењем државе у миру.
У књизи је посебно добро обрађен „Путоказ кроз таму“, који обухвата Други светски рат и страдање Срба не само у рату, већ кроз победу која је била пораз! А тај путоказ отвара нови – забрањену истину и историју!
Нама Србима остаје ЗАВЕТ као путоказ, јер он није само реч, него обавеза и мерило садашњости и залог будућности!
Захваљујем се професору Бојанићу, истинском и великом родољубу и Србину, за храброст и одлуку да напише ову изванредну књигу и топло је препоручујем не само читаоцима, већ и образовном систему Србије као путоказ за нове нараштаје ка истини и бољој и светлијој будућности. Ка тим путоказима нас све усмерава својом књигом проф. историје сјајни ЂОРЂЕ БОЈАНИЋ. Хвала му за ово историјско Србиново „законоправило“!“
Проф. др Радмила Тонковић, академик
„Племе моје сном мртвијем спава“ – Петар Петровић Његош
Драги читаоче,
Ово бесмртно сведочанство високе поезије Његошеве уједно је и сведочанство глувог доба српске мисли, које нажалост и данас осећамо у извесној мери. Зато је ова књига која је пред тобом написана за твоју и моју будућност, а посебно за нашу децу и унуке и њихово боље сутра.
Радови и портрети који чине њену целину нису празна набрајања или мање важности, већ проверена факта. Њена вредност је у томе што може заиста да нам послужи као јединствен историјски буквар. Ово је једна искрена књига, честитог човека – историчара и доброг Србина, једна од оних књига којих смо се давно зажелели и какве нам требају, посебно у времену садашњем.
Аутор ове несвакидашње књиге, проф. Ђорђе Бојанић, храбро је кренуо на „пут којим се ређе иде“. И напоном своје стваралачке снаге и својим топлим српским срцем зналачки је, на несвакидашњи начин, драгоценим кључем свога ума, отворио врата наше српске прошлости, у чијој је ризници дебело наслагана заборављена тековина српског народа прекривена тешким плаштом прашине.
Латио се напорног и дуготрајног посла – брисања тих тешких наслага прашине и пеглања великих набора заборава. Пред читаоце је, у једном даху, излио сву велику чежњу за оном скривеном српском прошлошћу, наглашавајући да је „потребно ново научно сагледавање и састављање праве српске историје, коју је писао туђин, она која нам је више од једног века (1878) наметнута и креирана“.
И посебно наглашава да „све је ово дискутабилно… и треба дубоко радити да се прашина са истине очисти“.
Под утицајем споља скретали смо с правог пута међусобне љубави, слоге и сарадње на странпутице узајамног трвења и несношљивости, па смо та своја скретања често и скупо плаћали својим животним интересима.
Књига ова, која буди свест о нашим дубоким коренима на овом тлу и свим другим просторима српског битисања, приказује пут српске историје, дочарава дух времена и сведочи нам све оне утицаје под којима се стварала, приказујући нове импулсе који су се пробијали у старо ткиво српске историје.
„Хоћемо ли вечно да се надамо и само надамо“, пита се овај неуморни аутор, који као скромни радник на пољу историје, далеко од вашарске галаме, осамљен са својим идејама и раскошном снагом своје богате косметске душе, прожете чистим српским родољубљем, жели да разбуди заспало српство.
Труди се непрестано, као и овим својим значајним делом, да служи унапређењу струке и уздизању младих људи. Снагом своје личности и својим раскошним знањем даје и видан допринос унапређењу школства. До краја опредељен човек, он се несебично уграђује у људе и продужено трајање у обликовању њихових знања и свести у деловањима у којима се гради живот и подижу нове генерације.
Овим својим изузетно драгоценим делом даје српској историји још више наше обележје него што је то до сада било. И зато се, по неопходности, јавља мисао о нашем заједничком напору да нашу славну историјску прошлост приближимо што више младима. Наравно и да се старијима освежи памћење.
А посебно да се младима покаже прави „пут којим се ређе иде“, једини исправан пут – пут истине, јер је у великој мери код нас намерно убијана радозналост и логика код младих.
И често се питамо, читајући ову несвакидашњу књигу, да ли постоји апсурд који се нама Србима није догодио? Посебно када знамо ми старији да живот српског народа беше уткан трњем. Зато треба да будемо сви ми Срби дубоко захвални аутору што се снажно бори против нове рушеће стихије, која заталасана суревњивошћу и егоизмом, на таласима љуте сатире и сарказма, често тенденциозно, упркос правди, хоће из темеља да сруши сву душевну тековину српског народа.
Аутор је довољно храбар и не боји се сам да изађе на брисане просторе ветрометине, да буде први гласноговорник распрострањених незадовољстава људи. Он то чини природно, надахнут унутрашњим уверењем у оправданост и истинитост своје мисије, без страха од ризика и последица.
Све је сажeо храбро, зрачећи надалеко. Његову горостасну личност најбоље бисмо могли сагледати из његовог односа према истини. Открио нам је овом својом књигом најдубљу противуречност историјске збиље, дубоко свестан да ономе ко се усудио да трага за потпуном истином можда следује презир, али и узвишеност.
Смело нам показује да сваки мрак у једном друштву настаје онда када се угрози истина, кад је до ње тешко доћи. Зато у овој књизи невероватно полетно и громко истиче скривене и забрањене истине. Храбро и зналачки приказује нам пут српске историје, дочарава дух времена и предочава нам све оне утицаје под којима се она стварала.
Он се, као сваки прави светосавац, не плаши, јер је на свом трновитом путу дубоко свестан да разоткрива истину која ће обасјати многа српска срца чаробним сјајем.
Књига је ова величанствен путоказ који нас на суптилан начин води у заборављене и забрањене делове нашег памћења. Овим делом осветљава се сва озбиљност њенога аутора, који себи смело и одлучно крчи трновит пут до истине.
Посебно желим да нагласим да се аутор ове књиге појавио међу нама, својим верним поштоваоцима и пратиоцима, некако чудесно, на врховима прстију, пре нешто више од десет година са својим јединственим сајтом посвећеном српској историји.
Могу слободно да кажем да до сада није било ни једне овакве књиге код нас, оваквог садржаја протканог истовремено и невероватним изливима ауторових емоција. Верујем да ће бити сјајно прихваћена од стране стручне јавности, а посебно од стране читалачке публике.
Управо због своје топлине казивања, овим делом осветљава се сва озбиљност његовог научног рада, али и прекрасна нежност његовог косметског срца.
Верно сликајући пределе српске трагедије и катастрофе кроз физиономију прошлих времена, аутор са ретком оригиналношћу и снагом свога блиставог ума захватио је у овој књизи све слојеве богате српске историје, показавши неку посебну топлину и љубав према свету који је нагло ишчезао из нашег памћења.
Ово је и несвакидашња лирска хроника српског народа и најрељефнија књига српске историје у овом столећу.
Ова књига је круна његовог досадашњег рада и дубоке студије српске душе, јер се у њој управо његов стваралачки дух најбоље огледа. Она се одликује на посебан начин чистотом, гипкошћу и лакоћом стила у којем се огледа способност јасног и занимљивог изражавања.
Ова књига, саткана изванредном лепотом причања, резултат је једне зналачке студије посматрања духовног живота српског народа, у којој нам њен аутор тумачи, као научник, прозу коју је осетио као уметник. И уметник се код њега не одваја ни једног тренутка од научника. И то је оно што чини интерес и вредност ове књиге.
Задивљена сам не само његовим изванредним познавањем историје већ и уметношћу његове писане речи и дубоко му се клањам!!!
Хвала му што постоји!!!
Велика ми је част и задовољство што сам писац предговора и три раније сјајне књиге талентованог професора Ђорђа Бојанића – „Српска историја“, „Страдања и жртве српског народа у 20. веку (Паклени век по Србе)“ и „Како да очувамо родољубље у Србији“.
Посебно се радујем што смо заједнички написали књигу „Српско-руски братски односи“, коју смо промовисали у част Дана победе у Руском дому у Београду, у мају 2017. године. Књига је ова преведена на руски језик.
Зорица Пелеш, публициста и биограф протојереја-ставрофора др Стевана М. Димитријевића
