Ускоро документарни филм ,,ДУБОКА ДОЛИНА“… злочин о коме се деценијама ћутало

Први пут пре три године успели смо да организујемо први КРСНИ ХОД ДО ДУБОКЕ ДОЛИНЕ У СУРДУЛИЦИ. Место страдалаштва српског народа од бугарских окупатора.

Да ли је могуће да после нешто више од 100 година ми имамо овакво скромно обележје? До тада урасло у траву и шибље? Али, ето има наде и помака, макар и после једног века, ствари се крећу на боље.

Страшно је то, да је постојала идеја да на овом месту страдања невиних људи буде изграђен пословни објекат. Тиме би се за сва времена онемогућила изградња Спомен обележја Светим сурдуличким мученицима, срећом и разумом то је спречено.

Надам се да ће ово место ,,ДУБОКА ДОЛИНА“ у Сурдулици бити уређено и да ће бити подигнута капела, оно што заслужују Свети сурдулички мученици, а не ураслина и коров са паркингом за камионе у близини.

 

Тог дана Света литургија служена је у храму Св. Ђорђа у Сурдулици и после ње се кренуло у прву литију (Крстни ход) до места страдања где су бројне родољубиве делегације бораца и потомака ратника положити венце. Тада је и постављено први пут и обележје, табла са натписом шта се ту десило.

Бугарски окупатори су 1915-18. Сурдулицу претворили у кланицу Српског народа. Празник Светих мученика сурдуличких је сваког 29. маја. И ове године биће одржан и КРСНИ ХОД ЗА ДУБОКУ ДОЛИНУ У СЛАВУ И ЧАСТ СУРДУЛИЧКИХ МУЧЕНИКА. Литургију и помен сутра ће служити патријарх српски Порфирије. 

Поводом манифестације обележавања 100. годишњице освећења Спомен – костурнице Сурдуличким мученицима, програм обележавања је вишедневни, а централни догађај, поред обележавања Славе Светих сурдуличких мученика и Свечана академија. Планиране су изложбе, конкурс ликовних и литерарних радова, уређење Спомен костурнице и спомен куће, уређење Дубоке долине.

Коначно да смо се ослободили стега и окова и коначно да је дошло време да и Срби могу гласно да говоре о геноцидима које су доживели само у 20. веку. Срећом долаза боља времена по питању културе сећања.

Одржана је и промоција монографије ,,Стогодишњица Спомен-костурнице Светих сурдуличких мученика у Сурдулици 1924-2024.“, чији је аутор професор Рајка Дојчиновић.

Биће приказан и документарни филм ,,Свети сурдулички мученици” у продукцији Радио телевизије Врање и концерт духовне музике.

Покровитељ комеморативне манифестације је председник Србије Александар Вучић.

Циљеви бугарске политике према овдашњим Србима су били јасни. Најстрожије је било забрањено све што је српско, па и сама реч Србин. Вршена је систематска бугаризација Срба, углавном покољ цивилног становништва, мучења, силовања, интернирања, намети, пљачке, кулук, разарања и паљевине… Убијани су сви виђенији и образованији Срби, свештеници, учитељи, чиновници, активни чланови партија, адвокати, књижари…

Крајеви у Србији које је окупирала бугарска војска проглашени су за “Моравску Бугарску”, а Срби, становници тих области, за – “Моравске Бугаре”. Према једној наредби бугарских окупационих власти, реч Србин није смела ни да се изусти…

Рачуна се да је током Топличког устанка, у пролеће 1917. године, побијено око 20 хиљада Срба свих узраста и оба пола (али тачан број се не зна, креће се и до  30.000). Највећи део побили су Бугари, користећи врло често само хладно оружје – бајонете.

Током окупације Сурдулица је прозвана “српском костурницом” због невиђеног масакра цивилног становништва, родољуба и интелектуалаца из целе земље.

Спомен костурница у Сурдулици

Спомен костурница у Сурдулици је 1924. изграђена је у непосредној близини сабирног логора. Сурдулица је била задње место где су Бугари доводили заробљене Србе и ту их убијали а под изговором да их воде да раде у  рудницима у Бугарској.

После ослобођења  прва ископавања започео је др Арчибалд Рајс као експерт српске владе за утврђивање злочина окупатора.

Све пронађене кости су смештене у привремену гробницу, а касније, августа 1924. су пренешене у спомен-костурницу, коју је открио краљ Александар Карађорђевић.

Али, почетком Другог Светског рата, 22. 4. 1941. У  костурници  је упала група бугарских војника и потпуно је демолирала и разбацала кости мученика свуда око споменика.

Све што је било разбацано око костурнице, српски свештеници су тајно, ноћима преносили у стари звоник цркве Светог Ђорђа, који се налазио поред школе.

У фебруару  1943. натерали су ученике школе да са зграде поскидају циглу по циглу, које су камионима пребацили у Бугарску, а подрумске просторије затрпали су земљом

Од костурнице само је крст  сачуван и налази се у дворишту школе.

У унутрашњости костурнице пажњу је привлачила лобања на зиду супротно од улаза, са бајонетом крвника који је није могао извући из главе жртве.

После ,,ослобођења” Сурдулице, септембра 1944. год. дошла је комунистичка власт, која је зарад политике братства и јединства са бугарским народом оставила питање костурнице по страни.

Једино је у току Титове владавине нађено за сходно, да се на зиду школе постави плоча да је ту била костурница.

Из сада познатих разлога обнове Спомен костурнице није било све до 1989. године.

Тада почиње обнова која је убрзо стагнирала због политичких (не)прилика у бившој Југославији.

До коначне обнове из темеља дошло је 2004. а друга фаза уређења унутрашњости почела је 2005. године.

Американац Вилијем Драјтон, у свом извештају међусавезничкој комисији за утврђивање бугарских злочина наводи:

“Сви Срби који су били образовани или виђенији међу својим суграђанима, били су похватани и спроведени у логоре у Бугарску. На путу за интернацију дотеривани су до Сурдулице… Цела околина овог места представља пространо гробље, па је оправдано названа “кланица Срба”,јер су Бугари на путу за Бугарску , током новембра, децембра, јануара, фебруара 1915-16 године овде свакодневно спроводили 200-400 Срба за интернацију, од којих су овде поубијали велики број…”

Тачан број убијених Срба у Сурдулици до данашњег дана није познат. Пошто бугари нису дали да се отворе њихове државне архиве, где су прецизно дати спискови и број страдалих. До тачне цифре се може доћи анализом података из бугарске архиве тога времена, до тачног броја покушао је да дође др Миливоје Петровић, али му увид у бугарске архиве није био дозвољен, што и не чуди много.

Тачна број зверски побијених Срба од стране Бугарских звери у Сурдулици процењује се од најмање 3.000 људи, жена и деце.

ЗВЕРСКИ ПЛАН БУГАРА ЈЕ БИО ЈАСАН

Тај план је видљив у Наредби бр.12 начелника инспекције генерала Лајтант Несерова од 29.маја 1918. године, издатој у Нишу:

*да се Срби са простора Вардарске Србије, Косова и централне Србије, све до Смедерева бугаризују, односно постану Бугари

*у почетку је бугаризација требало да се спроведе мирним путем

*уколико нема резултата, да се одступи од добровољне бугаризације и крене са применом силе циљне групе које треба прве национално освестити били су свештеници, лекари, учитељи, угледни домаћини, правници, богати трговци и занатлије, тј. покретачка снага једног друштва ради лакшег спровођења циља, одмах на почетку окупације забрањена је употреба националног имена, писма, слова на српском језику

*Забрањена је национална ношња, а свештеници су морали да носе бугарску свештеничку капу

*забрањено је писати надгробне натписе на споменицима на српском језику

*забрањено је дати српско име новорођеном детету

*обраћање бугарским властима је на бугарском језику

Ово су била стварно сурова времена за Српски народ у овим крајевима под Бугарском окупацијом и терором.

Свети Сурдулички мученици, молите Бога за нас!

Да молимо Бога да се овакво страдање не понови више никада, и да живимо у миру и слози.

Прва прослава празника Светих мученика сурдуличких

Повод литургијског сабрања била је канонизација Светих сурдуличких мученика које је Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању у Београду 24. маја 2017. године, на предлог пуноће Епархије врањске на челу са Епископом г. Пахомијем, уврстио у календар Светих.

,,За дан празновања Светих сурдуличких мученика Свети Архијерејски Сабор је одредио 29. мај, јер су тога дана 2010. године њихове свете мошти похрањене у обновљену спомен-костурницу. Мошти мученика првобитно су биле похрањене у спомен-костурници у Сурдулици која је подигнута 1924. године. Желећи да уништи сваки траг о злочинима из Првог светског рата, бугарски окупатори су 1943. године су костурницу срушили до темеља, а мошти су закопали на више локација у Сурдулици. Једна локација била је на сурдуличком Старом гробљу.” (преузето, http://www.spc.rs/  Епархија врањска )

,,На сурдуличком Старом гробљу 2009. године приликом изградње породичне гробнице, чудесно су се пројавиле мошти мученика. На иницијативу Црквене општине Сурдулица и Епархије врањске 29. маја 2010. године мошти су свечано пренете, враћене и похрањене у спомен-костурницу, која је обновљена 2009. године.” (преузето, vranjenews).

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја