Пише: Предраг Ражнатовић, дипломирани историчар и магистар политичких наука
Прошлогодишње, изненадно, увођење латиничног писма у цјелокупну школску документацију увећало је острашћеност у већ неповратно подијељеном црногорском друштву.
Након преласка на латиницу некада јединог дневног листа „Побједа“, а потом и просвјетног гласила „Просвјетни рад“, можда се могло очекивати да ће и школски дневници и свједочанства убрзо бити одштампани на латиничном писму.
Сва школска документа од када постоје школе у Црној Гори су штампана ћириличним писмом. Прошле године су се изненада појавила свједочанства а потом и дневници рада на латиници. Ученици и родитељи су накнадно обавијештени да ако хоће да добију свједочанство на ћириличном писму, морају да се обрате разредном старјешини, а он ће захтјев прослиједити школској служби која је дужна да набави тражене обрасце за ћирилична документа.
Ова мучна процедура, слична оној грађанима познатој, на шалтерима МУП-а приликом издавања личних докумената, треба довести сваког родитеља до сазанања да је његов захтјев беспотребан и да тим чином може наудити свом дјетету, које са ћириличним документима не припада „пожељној већини“.
Као грађанин, сматрам да се оваквим поступцима дискриминише огроман број становника Црне Горе.
Без обзира на позадину овог непримјереног поступања, највећи дио грађана Црне Горе ће наћи начин да временом мудро превлада страх и заштити једну од највећих драгоцјености коју је наслиједио од својих предака. То је свакако писмо којим су исписани и одштампани Мирослављево јеванђеље, Октоих, Његошева дјела и дјела бројних књижевника и научника који су овом простору припадали.
