Ђорђе Бојанић

Грајф: Живановић платио високу цену за ставове о Јасеновцу

Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф поручио је данас у Београду да је професор Србољуб Живановић платио високу цену за бескомпромисне ставове о концентрационом логору за истребљење Јасеновцу којим су хрватске усташе управљале екстремном окрутношћу и где је убијено више од 700.000 невиних Срба, Јевреја и Рома.

Грајф је на комеморативном скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/поводом смрти академика Србољуба Живановића, упамћеног као члана Форензичког тима који је 1964. године вршио ископавања масовних гробница у Јасеновцу, истакао да је Живановић био велики научник, генијалан доктор, племенит и човјек од интегритета, а изнад свега храбар човјек који је без оклијевања бранио своје ставове.

Он је истакао да је Живановић био суочен са супротстављањима која нису била заснована на историјским чињеницама, него су полазила од неморалних, пристрасних а понекад и злих разлога.

Грајф је рекао да ће Живановић, који је истраживао Јасеновац и документовао екстремну окрутност хрватских усташа, остати запамћен као најмлађи доктор Форензичког тима који је већ 1964. године ископавао масовне гробнице у систему концентрационог логора смрти Јасеновац.

– Након шокантних открића о броју и узрасту жртава које су се кретале од новорођених беба до старих људи, професор Живановић инсистирао је да се тим мора вратити и наставити са истраживањем. Влада је инсистирала на супротном, али тим није хтио да промијени извјештај када се радило о саставу и броју жртава, након чега је влада одузела извјештај и затворила га за јавност – рекао је Грајф.

Он је навео да се Живановић зарекао да ће увијек говорити у име оних који морају вјечно да ћуте, сматрајући да ће то помоћи и преживјелима и њиховим потомцима.

Професор Живановић ће, како је истакао Грајф, увијек бити запамћен по напорима које је улагао за утврђивање истинитих и аутентичних чињеница о геноциду који се догодио над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата.

– Обећавам да ћу се трудити да будем као он – неустрашиви борац за истину. Он се није плашио да говори оно што мисли. Нико није ућуткао професора Живановића и нико неће ућуткати ни мене – поручио је Грајф.

Члан Свјетског парламента Рома Драгољуб Ацковић рекао је на комеморацији да су
смрћу професора Живановића највише изгубили Роми.

– Професор Живановић био је једини човек који је смео да каже колико је страдало ромског народа свим научницима и надринаучницима, да је страдало око 100.000 Рома. То је остало за вечност – рекао је Ацковић.

Дописни члан САНУ Мира Радојевић истакла је да су професора Живановића, угледног научника, поједини критичари оспоравали тврдећи чак да је аматер који необјективно претјерује због припадности српској нацији, упркос свим његовим научним радовима и знању.

– Ако се пође од чињенице да је Јасеновац већ неколико деценија најважнији симбол страдања српског народа у Другом светском рату и националне политике НДХ очито је да главни циљ представља деконструкција јасеновачког мита, наводног, како се све чешће истиче. Следствено томе, рушењем мита била би релативизована и обесмишљена сва постојећа знања о геноцидном карактеру НДХ – навела је Радојевићева у писму које је прочитано на скупу.

На скупу, који је организовао Институт Диана Будисављевић, говорили су и академик Радован Савчић, преживјели усташког логора за дјецу Јастребарско Гојко Рончевић Мраовић као и форензички антрополог и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду Марија Ђурић, која је говорила о импресивним резултатима научног рада Србољуба Живановића.

Живановић је рођен 1933. године у Сарајеву, а дипломирао је на Медицинском факултету Београдског универзитета и 1964. године постао један од најмлађих доктора наука.

Био је оснивач Удружења антрополога Југославије и члан великог броја домаћих и међународних научних удружења, а изабран је за члана Академије наука Републике Српске 23. маја 2013. године.

За свој рад у биоантропологији, палеопатологији, као и на пољу медицине, одликован је бројним домаћим и међународним наградама, а Српска православна црква га је одликовала Орденом Светог Саве за допринос у раду на идентификацији моштију деспота Стефана Лазаревића у манастиру Копорину.

Открио је најстарије остатке праисторијског човјека на територији некадашње Југославије у Житишту и Бачком Петровцу, утврдио аутохтоност становништва Балкана и шире Паноније и поставио нову методику утврђивања пола на скелетним остацима човјека, те нашао низ нових елемената у области анатомије човјека, упоредне анатомије, антропологије и палеопатологије.

Највећи дио свог радног вијека провео је као редовни професор на једном од најстаријих медицинских Факултета на свијету Свети Бартоломеј на Универзитету у Лондону, а био је гостујући професор на неколико универзитета у свијету, укуључујући Универзитет у Оксфорду.

Аутор је више од 30 књига од којих је књига “Болести древних људи” постала приручник из области биоантропологије широм свијета, као и више од 150 научних радова у стручним и академским часописима, укључујући и чувени часопис “Нејчр” са радом о Ђердапским скелетним серијама.

Суоснивач је фондације за сећање на Јасеновац и Холокауст са седиштем у Лондону, као и предсједник Комисије за истраживање истине о Јасеновцу, чију је Декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ усвојила Народна скупштина Републике Српске 2015.године.

Академик Србољуб Живановић преминуо је 1. јануара у 90. години у Лондону, гдје је и сахрањен на православном гробљу.

Извор: РТРС

Back to top button