Бојанић: СКРОМНА ПОСТАВКА И ПОДАЦИ О КОСОВСКОМ БОЈУ У ВОЈНОМ МУЗЕЈУ У ИСТАНБУЛУ (видео)
У Војном музеју је изложена Муратова застава (на којој се види проливена крв са бојишта) и барјак, који су били путоказ за јурише на српске јуначке витезове 1389. год... који су однели победу над најјачом војском тог времена. Битка у којој су погинули владари Кнез Лазар и Султан Мурат (то је и једина битка у којој је главу у боју изгубио један султан, коме се војска после боја вратила назад у Анадолију после братоубиства да Бајазит умири црарство и учврсти власт после убиства брата Јакуба...).

Невероватно је зашто Турска истину о Косовском боју чува као највећу тајну… а вероватно је тајна у њиховом првом поразу, и то не желе да прикажу на тај начин.
Обишао сам Војни музеј у Истанбулу (један од највећих у свету) који има врхунску поставку њихове историје, али је врло скромно приказан део око Косовске битке, да је супротно… та битка би у музеју добила и тродимензијоналну поставку како су описивали своје друге битке и опсаду Цариграда, чиме се поносе.
Невероватно како је уређен војни музеј са прегршт информација, спектакуларним тродимензионалним панорамским поставкама, предмета, оруђа, оружја (око 50000 примерака разног оружја), слика владара и војсковођа, скулптура… све за похвалу и пример, невероватан приказ… који и ми требамо да следимо. А и особље музеја је за похвалу. Своју историју добро чувају.
Мене је занимао део око Косовског боја 1389. где је на централном месту поставке ,,Баштина османских владара“ као један од најважнијих експоната изложена огромани ратни стег под именом „Косова стандард“. Реч је о застави султана Мурата коју у јуну 1389. на Косову пољу оборио Милош Обилић. Истакнута позиција старог барјака у једном од највећих светских војних музеја указује на значај који се и у турској историји и предању придаје боју на Косову. Не важи та прича да турци Косовски бој слабо спомињу, али и не дају суштину и детаље око битке.
Ево и шта у музеју може да се прочита о Боју на Косову:
,,Мурат I је са 60.000 својих војника отишао у Сарбију да заустави опасност од Срба, Бугара, Мађара и ,Црногораца. Са њим су били његови синови Бајазид и Јакуп бег. Евренос бег и Јигит паша предводили су авангардне снаге. Турска војска је пратила пут преко Пловдива, Ћустендила, Егри Паланке и Скопља, да би коначно стигла до Приштине. Снаге крсташа биле су више од Османлија. Мурат I, је био у центру војске, десну страну поверио је свом сину Бајазиту, а леву свом другом сину Јакубу.
Уз султана су остали везир Чандарли Али паша и Кара Тимурташ паша.
У средишту крсташа био је српски деспот Лазар, на десној страни његов зет Вук Бранковић, на левој страни краљ босански Твртко. Након боја који је трајао осам сати, српски племић по имену Милош Обилић, Лазарев зет, пришао је султану као посланик или избеглица и ранио султана својим бодежом. Турски извори причају да је Мурата I убијен док је лутао бојним пољем од једног рањеног Србина“…
Део турски извора из 14. и 15. века, казују да је крвави и рањени Обилић искочио из гомиле рањених и преминулих тела и зарио дуги бодеж Мурату и тако га докрајчио и усмртио.
*Занимљиви су ту неки подаци, на пример да је наша војска била бројнија на боју и да је трајала осам сати… и да је Мурат убијен после рањавања док је лутао бојним пољем од једног рањеног србина.
А у боју помињу се и ,,Црногорци“ (тај назив се користи од почетка 16.века…), Мађари и Бугари… заједно са Србима као претња Османлијама…
Постоји и Турска прича о боју да је данашња турска црвена застава са белим младим месецом и звездом настала на Косовском боју. Како пишу султан Мурат је при крају битке под ратним стегом јахао кроз брда лешева на бојишту и угледао локву крви у којој су се огледали млад месец и звезда вечерњача… и наредио да нова турска застава треба да подсећа на тај призор (то су предања која нису званично потврђена).
Трагајући кроз турске изворе и записе о Косовском боју, има неких података да је битку инсистирао Кнез Лазар да би учврстио власт и а како пишу главни циљ му је био да Србији поново врати Царевину.
Како се наводи у изворима Лазар је ,,окупирао“ (а знамо да је Космет аутохтона српска земља) руднике злата и сребра на Косову, дајући их на коришћење саксонским трговцима (што је био највећи проблем за османлије).
Па је зато султан Мурат прихватио и започео борбу против српске експанзије.
О томе је писао и турски историчар и професор Јусуф Огузоглу, стручњак за османску историју и професор историје на Универзитету Улудаг у Бурси.
Чињеница је да су се турски историчари ретко изјашњавали о исходу Косовског боја.
Њихови записи који су данас доступни јавности углавном наводе у најмању руку нерешен исход, а неки и отворено говоре о српској победи… отуда и оскудни и штури подаци а и поставка које и није било до скоро.
Чињеница је да се ,,данас“ на окупираном Косову и Метохији обележава сећање на погибију султана Мурата и ,,велику победу Турака“ у Косовској бици у склопу коплекса Муратово турбе, у селу Мазгит, надомак Приштине, а пре пар година турски историчар Огузоглу говорио је о великој турској победи у Приштини.
Јасно је да поред овако сиримашних турских података… све указује на њихов пораз у Боју, да је другачије величали би они Косовску битку као што величају остале своје победе… зато су и штури и у музејској поставки о Косовском боју у Војном музеју у Истанбулу.
Чињеница је да Албанаца по турском катастарском попису из 1455 године за област Вука Бранковића, сви називи места су су српски и уписана су имена свих 14.662 носиоца домаћинства српског порекла.
Средином 15. века, било је само 46 арбанашких домаћинстава у 23 села, у просеку 2 куће по селу док је српских било 13000 у 480 насеобина. Турски попис констатује да у земљама Бранковића има 12985 српских кућа присутних у свих 480 села и свим градовима или 98.89%, а арбанашких 0,34… али је јасно да су Арбанаси искористили окупацију Србије од стране Османлија 1459. год, и стали на њихову страну, и полако се спуштали са Проклетија (које су населили у 11. веку)… и тако постепено насељавали Косово и Метохију, али и све до 17. века није их било више од 3 посто.
Имамо и Дечанску хрисовуљу из 1330. год, која садржи детаљан списак домаћинстава која су пописана у Метохији и данашњој северној Албанији, на метоху манастира Високи Дечани, па тако знамо да су од 89 села само три била албанска, те да су од 2.166 земљорадничких газдинстава и 2.666 сточарских само 44 била албанска, другим речима 1,8 одсто.
Чињеница је да они нису ни могли да учествују у боју на Косову. Још једна историсјка чињеница је да је српска војска победила и та да је битка била 1389 године а да је Смедерево пало 1459 год. То су чињенице које ни ми Срби нећемо да усвојимо… Тек после 70 година османлије окупирају Србију.
Занимљиво је и то што је француска краљица Катарина Медичи у својој спаваћој соби држала холанску таписерију Косовски бој.
Чињеница је да се на Косову одиграла најважнија битка у средњем веку у Европи.
То у приличној мери демантује нашу историографију, која Косовску битку стално настоји да демистификује, умањује значај и чак говори да је то био пораз или је била нерешена битка… то није могуће, о томе нема чињеница.
Зашто би једна Медичи из чије су фамилије били тројица римских папа била погрешно информисана да је Косовски бој био велика победа Српске војске… занимљиво је и то што је француски краљ Карло Шести наредио да звоне звона у свим црквама у Француској у част победе хришћанске војске над Османлијама (који су били претња Европи и западу) и да је лично отишао у Нотр Дам на молебан тим поводом… и то пише на таписерији у соби Медичи.
Данас је јасно да се османска (турска) војска повукла са Косова поља, а победником се сматрала она која на њему остане, слављена је победа српске војске… зато што је после убиства Мурата, Бајазит задавио свога брата Јакуба (који је имао право наследства), повукао се са боја и отишсо у Анадолију да би осигурао и учврстио своју пољуљану власт у царству.
*Већина података о Косовском боју су и даље резервисани, и скромни и нису доступни… за фотографисање.
*Изгледа да разлог данашње окупације Косова и Метохије од стране албанаца лежи у истом проблему, рудном богатству те српске аутохтоне матице… и линији ка Моравском коридору и линији према БиХ.
*Уверио сам се да је све то очајно скромно по питању Косовске битке, мени је и јасан разлог.
Али, Војни музеј у Истанбулу је за сваку похвалу… врхунски, невероватно како воде рачуна и како изгледају поставке. Све похвале!
Фотографије и видео: Ђорђе Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја