Бојанић: ПОТРЕБНЕ СУ КОРЕНИТЕ ПРОМЕНЕ

Зато и не сагледавамо ситуацију из више углова… и не видимо опасност и са једне и друге стране, нити видимо окружење (џелате) за чим жуди.

Зато никада и нећемо изаћи на једини исправан пут (Светосавски) и бићемо још дуго у глибу подела које су присутне.

Ми смо вековима били монархија (наши стари преци, ђедови и прађедови), и на то смо пљунули 1945. год, где су нас Тито (хрват) и комунисти одвојили од светосавља, Бога и српства (када смо постали неки ,,југословени“)… и увели у систем који нас разара и данас… где нам је корен уништен и разорен.

И од тада имамо разарање, поделе, нове нације и државе, језике, саткане од српског корена и гена.

За спас Србије можда нам је потребна КРУНА коју смо вековима имали.

Србији је потребно право ресетовање… а можда је и спас уставна-парламентарна монархија.

Крунско веће и савет… где би требало бити забрањено да га чини политички укаљани људи.

И да се коначно вреднују дела и знање… а не подаништво и људи без свог трезвеног и јасног става.

Потребно нам је ново САБРАЊЕ око Круне… а пре тога морамо изградити грандиозау задужбину (као што Јевреји имају Јад Вашем а Јермени спомен комплекс на брду Цицернакаберд у Јеревану) за све српске страдалнике у 20. веку… и да се ту окупимо и саберемо и направимо црвене линије (ново начертаније) које немамо више од једног века. Ми Срби немамо ни назив за свој геноцид као што имају Јевреји (Холокауст), Роми (Порајмос) или Јермени за 1915. год. На ове пропусте указујем већ деценију, али то не долази до оних који то могу и морали су да спроведу… ко то стопира и зашто, то ми није јасно.

Ако кроз уџбенике историје и српског језика који морају да буду јединствени који би прошли јавну расправу, не усадимо генерацијама љубав према домовини, родољубљу… нема бољитка за све нас.

Невероватно је да то ни данас нисмо изградили… али ме и не чуди што га још немамо… можда је то и добро у овом тренутку, ако би то преузели да раде ови који умањују и унижавају број жртава у Јасеновцу.

Срећом ми и даље имамо КРУНУ на нашој Српској застави (грбу), и срећа да више нема петокраке.

Треба размишљати и у том правцу… МОНАРХИЈЕ, са њом би изашли на Светосавски пут, једини исправан, у то сам уверен.

Зато нам је потребно сабрање и ново уједињење, поготову данас када видимо колико има аутошовиниста и аутономаша и део НВО које мрзе све што је српско. Морамо да радимо на новом националном програму који немамо од Начертанија…. и да више радимо по питању Српске историје у свим крајевима где живе Срби, а не да гледамо и ћутимо на прекрајања и отимања историјских чињеница, ту морамо бурно и гласно да реагујемо, да нас и свет чује (као што чује и оне који краду и кривотворе).

Ко нам данас умањује број жртава у Јасеновцу? Ту је и српска трагедија.

Што више филмова, документараца, књига, часописа, преведених на стране језике. Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести и родољубља.

Живела Србија!

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја