Ђорђе БојанићКолумна

Бојанић: Срби, наши бисери расути по целом свету

Данас је велики проблем код Срба у дијаспори непознавање српског језика (треће, четврте генерације), тако да су изгубили сва сазнања о нашој историји и коренима (велики број, једино што знају је да су им корени у Србији, а обишли је никада нису)... а за то има лека и идеја

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Данас,  ми ван матице, у 159 држава света имамо више од 4 милиона Срба и близу 15 милиона (припадници других народа) оних који и не знају српски језик  и врло мало о својој историји и коренима, који су емигрирали, ако гледамо генетски (оних који немају наше држављанство) има нас близу 30 милиона (од свих Сеоба Срба…)

Мислим да је јасно да су Срби у расејању  највећа капитална инвестиција Србије. Данас у просеку у Србију од  дијаспоре улази годишње више од 5 милијарди евра (као инвестиције, помоћ родбини…). Замислите Србију са десет милиона становника и плус у окружењу око 2 милиона. Нама је данас потребна свака српска породица из емиграције.

Одлична вест је да ће Србија за рођење првог детета издвајати 5000€, за друго дете 6000€, а за треће и четврто дете биће још озбиљнија финансијска помоћ!

ДЕЦА СУ НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО СРПСКОГ НАРОДА. СВАКА ЧАСТ, СРБИЈО!

Ускоро крећемо са реализацијом једног врло значајног пројекта, који је неопходан за све Србе како у матици тако и у расејању (дијаспори). Наш циљ мора да буде упознавање, приближавање и умрежавање са дијаспором, да једни друге упознамо и упознамо своју припадност (макар и кроз стране језике), тако да сам као уредник сајта Српска историја увео опцију да се текстови на сајту могу читати на преко двадесет страних језика.

Данас је велики проблем код Срба у дијаспори непознавање српског језика (треће, четврте генерације), тако да су изгубили сва сазнања о нашој историји и коренима (велики број, једино што знају је да су им корени у Србији, а обишли је никада нису)… а за то има лека и идеја. Треба размишљати и о новој платформи која би спојила све Србе на једном порталу (који би  функционисао на више од пет светских језика).

Сада да се вратимо историји… од ње све почиње и са њом се све завршава.

После девет Великих сеоба српски народ  је расут на пет светских континената, и ту емиграцију можемо разврстати у више група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба, крајем 17. и у 18. веку (прва и друга) у источну и западну Европу, после сеоба прва мања емиграција  ишла је са  открићем  злата у Америци,  1848. године, тада  Срби у већем броју долазе у Америку, следећа већа миграција трајала је од почетка XIX века до Првог светског рата. После тога имамо исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата, послератна политичка емиграција и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године, економска емиграција,  радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом и избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо… а тренд исељавања се и сада појачава, одлазак из економског разлога и посла, егзистенција (потрага за бољим животом).

Забрињавајуће је  то што многе земље, као што су Немачка и Аустрија, у којима живи велики број Срба, давање држављанства условљавају, одрицањем од српског држављанства. Осим тога, многе земље приликом пописа становништва не воде етничку и националну статистику. Па зато данас и немамо дефинисан тачан број Срба у расејању, дијаспори.

Да не заборавимо  да широм света имамо много учених људи и спортиста који су велики родољуби и који маштају о томе да Србија постане уређена и успешна земља. Велики број наших људи сања о томе да се, у случају да се догоде одређени позитивни помаци, постепено врате у Србију а време за то је дошло, Србија се полако буди као и стандард.

Занимљив податак је да између 2002. и 2012. године САД, Аустралија и Канада издали су преко 150.000 исељеничких виза за наше суграђане.

Код Срба  влада уверење да је Чикаго највећи српски град после Београда, на последњем попису становништва у САД, свега 20.000 становника Чикага је рекло да су Срби, а има их бар 5 пута више, али ипак надам се да тај други део бар зна ко су и одакле су дошли.

Велики проблем је и то што Срби у околним државама (Црна Гора, Република Српска, Македонија, Албанија, Хрватска, Словенија, Румунија) већ деценијама немају скоро никакву  заштиту од своје матице… али ипак надамо се  да долази боље и разумније време за њих.

Проблем је извесна врста презира и нека врсте љубоморе једног дела становника Србије према ,,дошљацима”, било према онима из покрајина или некадашњих република, било становника главног града према људима из других крајева Србије — постојала је и постоји… то је оно што стварно  брине.

Примећује се и осећа да су Срби у матици према судбини Срба ван матице постали равнодушни, некако апатични. Што је то тако, дискутабилно је питање.

СУШТИНСКИ ФОКУС САМО СРБИЈА И СРБИ

Ми не смемо да се водимо интересима великих сила Америке, Енглеске, Немачке, Француске, Кине, Русије… Са њима морамо да имамо добре политичке односе, од њих требамо да учимо и гледамо само своје личне и националне интересе… као што морамо да знамо и за сва зла које су нам учинили Американци, Енглези, Немци (да нам се не би поновила).

Свака горе наведена земља има своје личне интересе, стратегије и црвене линије… то морамо имати и ми и то разумети.

Фокус и интерес мора само да нам буде Србија и наш српски народ у матици и расејању.

Данас нам је слога и јединство толико неопходно да без тога тешко може да нам у будућности буде боље, без те слоге нико неће да нас цени и поштује… поготову та Европа.

Не дозволимо да нас презиру, морамо бити сложни у овим свакако тешким временима, то је и једини начин да опстанемо, уједињење и груписање  је неопходно!!!

Нови циљ мора да буде јаче промовисање младих успешних Срба из дијаспоре, што сајт Српска историја и ради као и њихово упознавање са српском историјом, традицијом, културом, обичајима, вером и коренима и лепотама Србије.

Трагично је када чујем како  прфесор енглеског језика у једној средњој школи подстиче децу да после завршене школе потраже посао на западу да овде среће нема и како је тамо будућност.

Невероватно је да просветни радник (срећом таквих је мало) или родитељ усмерава своје дете да напусти домовину којој припада.

Никада не бих пожелео или дете усмеравао да напусти Србију (наравно, једино ако  сам то одлучи, свако има право да креира свој живот онако како жели)… и да буде у туђини тамо где не припада.

Морамо усмеравати нашу децу да остану у Србији, да им помогнемо и да се ту снађу.

А морамо наћи и модел да се наша деца и браћа из туђине врате у матицу.

И за мене нема боље и лепше државе од Србије, Црне Горе и Републике Српске.

Живела Србија!

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА

Back to top button