И ТИТО ЈЕ ДОБИО ТОНУ ЗЛАТА

Интервју са Данком Васовићем

У Лондону је недавно завршена Конференција о нацистичком злату, али то није крај: за фебруар 98. најављен је извештај експертске комисије, а за сада је потврђено да ће 11 земаља најтеже погођених нацистичком пљачком злата у Другом светском рату, поделити пет и по милиона злата.

Тако читав свет сада зна једно за друго лице савршене и неутралне Швајцарске, која великим делом своје благостање дугује финансијским махинацијама Хитлеровог Трећег рајха. Свет је дакле сазнао за крваву позадину златних полуга у трезорима. Оне су дакле опљачкане, а како је закључено у Лондону, бар тридесет процената од осам и по милијарди опљачканог злата је такозвано злато опљачкано од индивидуалних жртава нацистичког терора, односно холокауста.

Нацистичко злато и мистерија којим је оно било обавијено је дакле прича о највећем етичком скандалу свих времена али и о највећој пљачки свих времена

О афери нацистичког злата разговарамо са београдским новинаром и публицистом Данком Р. Васовићем који је, време је показало, направио два највећа новинарска открића: први је у свету објавио аргументовани досије Курта Валдхајма као ратног злочинца 1986. Сада је на Студију Б презентирао тајна америчка документа ОСС (претходница ЦИА) из 1943, 1944. и 1945. године који су узбудили свет новом афером о нацистичком злату.

Откуд баш вама такви документи које су јурили КОС и УДБ-а и Тито 50 година?

Тајна златних полуга

По мом дубоком уверењу, није спорно зашто је та документа баш мени дао господин Илан Стајнберг, извршни директор Светског јеврејског конгреса. Мислим да је то учинио не само зато што смо успешно сарађивали око афере Валдхајм и што сам био саветник Раселовог суда покојног академика Дедијера све до његове смрти, већ искрено мислим да ми је то дао зато што је схватио колико сам грубо изигран и преварен од Контраобавештајне службе бивше СФРЈ.

Тек сада схватам на основу докумената из ССИП-а да сам био проглашен државним непријатељем и да је мој новинарски ангажман оцењиван на тајним састанцима у ССИП-у и СИВ-у, као и Председништву СФРЈ. Према документима које сада поседујем, оцењен сам као непријатељски и опасан за СФРЈ. Занимљиво је да и Визентал каже да је ,,Васовић отворио сва опасна питања”, тако да је најтајнија служба о чијој се делатности најмање знало, а која се звала Служба за заштиту уставног поретка СФРЈ, на чијем је челу био Будимир Лончар, решила да ме тотално дискредитује. Фалсификован је документ који је подметнут у Војном архиву, како би тиме практично спасли Валдхајма, уништили историјску истину и обезвредили моју књигу и све оптужбе поштеног света.

Можда би они успели у томе, Валдхајма јесу спасли, али на сву срећу има на овом свету озбиљних институција које нису у потпуности прогутале удицу и поверовале да је све тако. Уосталом коцкице су се сложиле.

Господин Стајнберг је са мном поделио своја најновија открића око нацистичког злата и дао ми тајна документа која непобитно сведоче о судбини злата Краљевине Југославије за које се испоставило да су опљачкали нацисти – Немци и усташе, али као што пише у документу, практично истог дана – Павелић и Тито.

Откуд Павелић и Тито и то истовремено?

За Павелића пише да је пренео, преко својих људи у јуну 1944. године, преко једне тоне злата и огромну количину сребра. И то преко немачке фирме у Цириху која се звала ,,,Рустунгсконтор АГ”. Благо је пребачено у две водеће швајцарске банке – Свио Минт и Швајцарску националну банку у Берну. Од тада у њиховом трезору до дана данашњег лежи то благо.

Време за – истину

Истог дана и Тито је добио, за своје потребе, такође тону злата. То је све узето из загребачке филијале Народне банке Краљевине Југославије и то у време пуне снаге НДХ.

Откуд Тито у тој игри?

То свакако треба да се утврди, тим пре што је то потпуно нови детаљ у његовој биографији. А реч је о најтајнијим америчким обавештајним документима који то потврђују. Можемо само да нагађамо, као што смо тешко прихватили и чињеницу да је Тито 1943. преговарао са Немцима! Сада када знамо како је дефинитивно завршена прича која се зове друга Југославија или СФРЈ, мислим да има места и разматрању опције – није ли Тито још тад био купљен том тоном злата, не би ли људе и догађаје у новој држави усмеравао онако како су ствари ишле.

Имате ли то још чиме да поткрепите?

Па, чињеница је да Јасеновац никад није нападнут, Загреб никад разрушен, Степиницу није фалила длака са главе, иако је део нацистичког злата пронађен и на Каптолу. Павелић је такође пропуштен, иако су многи сведоци тврдили да је спасен захваљујући Титу. У том смислу  лично ми је Визентал казао да су агенти МОСАД-а ухватили својевремено и Амин Муфтија, познатог ратног злочинца, духовног инспиратора злогласне Ханџар дивизије, која је харала не само у Босни. Он је био на југословенској листи ратних злочинаца и када је МОСАД хтео да нам га преда, наши из Београда су одговорили да је то нека грешка и да га ослободе. То је могло само уз Титово одобрење. Сада се такође зна да га је Тито пустио јер су то тражили Арапи а наш некадашњи председник је и за то свакако добио ново злато. Уосталом, лично је одликовао и Валдхајма 70-их година, иако је знао да га је прво Павелић одликовао 1942. године за учешће у масакру 60 хиљада људи, жена и деце на Козари.

Шта следи?

У фебруару ће бити објављен нови извештај експертске групе Лондонске конференције о нацистичком злату. Сведоци смо да иако она строго чувана тајна, која остаје вечита мрља на савести савезника, није могла да постане истина, иако се радило о жртвама холокауста. Све се то радило због политичких и дипломатских разлога. Али, после више од пола века, истина је ипак свом силином избила на видело и попут бумеранга сручила се на Швајцарску која ће одсад бити увек виђена у једном другом светлу. За жртве је нажалост исувише касно.