Бојанић: Видовдан – Какву Србију остављамо будућим покољењима?

То је дан који већ више од шест векова обликује националну свест, чува духовни идентитет и подсећа нас на цену слободе.

Као државни, односно национални празник, Видовдан је први пут проглашен 1889. године, поводом петстоте годишњице Косовске битке. Те године је у манастиру Жичи обављен чин миропомазања краља Александра Обреновића, а истовремено је започето прикупљање добровољних прилога за изградњу Споменика косовским јунацима у Крушевцу. Од тада се Видовдан свечано обележавао као један од најважнијих државних празника, све до 1945. године, када су нове комунистичке власти укинуле његово званично празновање.

Овогодишњи Видовдан, нажалост, дочекујемо у сенци политичких подела, протеста и међусобних сукоба. Управо зато је потребно да се подсетимо његове истинске поруке – да нас окупља, а не раздваја.

Кнез Лазар је својим изласком на Косово поље, пред далеко бројнијим и снажнијим непријатељем, показао да постоје вредности које су веће од самог живота. Борба за веру, слободу и отаџбину постала је темељ Косовског завета и један од најзначајнијих симбола српске историје и културе.

У српској традицији Косовска битка није само војни сукоб. Она представља морални избор и духовни завет, који је вековима надахњивао српски народ да истраје у најтежим временима.

Због тога Видовдан није само сећање на прошлост, већ и непрестани позив да чувамо веру, слободу, част и национално достојанство.

После победе у боју, последице Косовске битке осетиле су се далеко изван српских земаља. Смрт султана Мурата представљала је велики потрес за Османско царство, а након Косова султани су знатно ређе лично предводили своје војске у великим биткама. Косово је тако постало један од најзначајнијих догађаја европске средњовековне историје.

Савиндан, Сретење и Видовдан – три стуба српске државности

Ако бисмо тражили три празника која најдубље одражавају духовни и државотворни пут српског народа, онда су то Савиндан, Сретење и Видовдан.

Савиндан нас подсећа на Светог Саву, утемељивача српске духовности, просвете и самосталне Цркве.

Сретење симболизује обнову модерне српске државности и уставности.

Видовдан је, пак, вечити подсетник на цену слободе, жртве и верности отаџбини.

Ова три празника чине јединствену духовну и историјску целину. Свети Сава је поставио темеље српског идентитета, кнез Лазар је тај идентитет бранио жртвом, а српски устаници су га обновили стварањем модерне државе. Управо зато су Светосавље, Косовски завет и Сретење нераскидиво повезани у историји српског народа.

Без Светог Саве не би било духовног темеља српског народа. Без Косова не би било завета који је народ одржао кроз векове ропства. Без Сретења не би било обновљене српске државе.

Зато Видовдан није само успомена на једну битку. Он је један од темеља српске државности, националне свести и историјског памћења.

Косовска битка – темељ Косовског завета

Видовдан нас учи шта значе слобода, част, вера, жртва и верност отаџбини. Он нас подсећа да слобода никада није била поклон, већ је увек плаћана највећом ценом – животима најбољих синова српског народа.

Косовска битка из 1389. године оставила је неизбрисив траг у историји Србије и колективном памћењу српског народа. Она је постала више од историјског догађаја – постала је завет, духовно опредељење и симбол отпора, који је вековима надахњивао генерације Срба да истрају у временима страдања, окупација, исламизација и искушења.

У српској народној традицији Косово није место пораза, већ место жртве и моралне победе, поноса. Управо је зато Косовски завет постао један од темеља српског националног идентитета.

Према историјским изворима, у бици су страдали и кнез Лазар и османски султан Мурат I. После погибије султана, његов син Бајазит преузео је власт и повукао део војске како би учврстио свој положај у Османском царству. Због тога историчари и данас воде расправе о непосредном војном исходу битке, док је њен духовни и историјски значај за српски народ остао неспоран… јуначка победа.

Посебно место у народном предању заузимају косовски јунаци – кнез Лазар, Милош Обилић, браћа Југовићи и многи други витезови који су својим подвигом постали симболи части, храбрости и пожртвовања. Њихова дела вековима су опевана у народним песмама и преношена са колена на колено као пример љубави према отаџбини.

Исто тако, лик Вука Бранковића остао је једна од најсложенијих тема српске историје. Народна епика га је представила као издајника, али значајан број савремених историчара указује да за такву тврдњу нема поузданих историјских доказа. Напротив, извори сведоче да је Вук и после Косовске битке наставио борбу против Османлија и да је дуго остао један од најмоћнијих српских великаша. Зато је важно разликовати народно предање од онога што је потврђено историјским изворима.

Без обзира на различита научна тумачења, једна истина остаје непромењена – Косовска битка постала је духовни темељ српског народа. Она је сачувала успомену на људе који су веровали да постоје вредности које су изнад личног живота: вера, слобода, част и оданост своме народу.

Зато Видовдан није само дан сећања на Косово. Он је дан када се подсећамо ко смо, одакле долазимо и какве вредности желимо да оставимо својим потомцима.

Није случајно што су се многи од најзначајнијих догађаја српске историје одиграли управо на Видовдан. Тај датум је временом постао симбол државности, страдања, историјских прекретница и националног памћења. Управо због тога Видовдан заузима јединствено место у српској култури и историјској свести.

Видовдан – датум који је обележио српску историју

Ниједан датум у српском календару није толико испреплетен са судбином народа као Видовдан.

Кроз векове, као да се управо тог дана преламала историја Србије.

Није зато чудо што је Видовдан постао симбол великих победа, тешких страдања, државних одлука и историјских прекретница.

Од доношења Намесничког устава Кнежевине Србије 1869. године, преко Тајне конвенције са Аустроугарском 1881. године, па све до Видовданског устава 1921. године, овај дан остао је дубоко уписан у темеље српске државности.

Видовдан је и дан који је 1914. године ушао у светску историју. Атентат Гаврила Принципа на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву искоришћен је као повод за избијање Првог светског рата. У српском националном памћењу тај догађај остао је нераскидиво повезан са Косовским заветом и тежњом поробљеног народа за слободом, док је у ширем историјском контексту био један од непосредних повода за глобални сукоб.

Нажалост, Видовдан је више пута био и дан страдања. У Другом светском рату усташки злочини над Србима почињени су и на овај празник, као и на друге велике православне празнике, остављајући дубоке ожиљке у колективном сећању српског народа.

Шест векова после Косовске битке, 1989. године, на Газиместану је обележено шест стотина година од Видовдана. Стотине хиљада људи окупиле су се на Косову и Метохији, показујући да Косовски завет и после толико времена живи у националној свести српског народа.

Следећа година донела је нову историјску прекретницу. Усвајањем амандмана на Устав Хрватске 1990. године, Срби су изгубили статус конститутивног народа у тој републици. Само неколико година касније уследили су ратови, страдања и масовна прогонства која су трајно изменила судбину српског народа западно од Дрине.

За многе грађане Србије посебно болан остао је Видовдан 2001. године, када је бивши председник Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу. Без обзира на различите политичке оцене тог догађаја, избор управо Видовдана оставио је снажан симболички утисак у јавности.

Када се погледа читав низ ових догађаја, стиче се утисак да Видовдан није само датум у календару. Он је нит која повезује различите епохе српске историје – од Косовског поља, преко стварања модерне српске државе, до изазова савременог доба.

Зато Видовдан није окренут само прошлости. Он нас обавезује да из историје извучемо поуке, да чувамо национално јединство, заједништво и државу, културу, веру и историјско памћење.

Народ који заборави своје најважније датуме временом почиње да заборавља и самога себе.

Управо зато Видовдан није само празник сећања. Он је дан сабрања, заједништва,  преиспитивања и обнове завета који су нам оставили преци – да Србија остане слободна, духовно утемељена и верна својим историјским коренима.

Видовдан – завет који нас обавезује

И овога Видовдана Срби дочекују у времену искушења, подела, мржње и неизвесности. Разликујемо се у политичким ставовима, погледима на прошлост и будућност, али постоји нешто што мора бити изнад сваке поделе – Србија, српски народ, наша православна вера, култура и историјско памћење.

Историја нас је много пута опоменула да су највеће несреће долазиле онда када смо били разједињени, а највеће победе онда када смо били сабрани око заједничких идеала.

Косово нас није научило мржњи, већ жртви. Свети Сава нас није учио поделама, већ слози. Сретење нас је научило да се слобода не добија на дар, већ да се стиче одговорношћу, мудрошћу и истрајношћу.

Зато је Видовдан много више од успомене на један историјски догађај. Он је непрестани позив сваком Србину да буде достојан својих предака и одговоран према својим потомцима. Да чува државу, поштује своју Цркву, негује свој језик и писмо, познаје своју историју и не одриче се свог националног идентитета.

Док год се окупљамо око Светосавља, Косовског завета и идеала слободе, Србија ће имати снаге да преброди свако искушење.

Народ који зна ко је, који памти своје претке и васпитава своју децу у духу истине, вере и части, не може бити поражен.

Зато нека овај Видовдан не буде дан нових подела, већ дан сабрања. Дан када ћемо се сетити да смо наследници… Јована Владимира, Војисављевића, Немањића, Мрњавчевића, Лазаревића, Бранковића, Карађорђевића, Обреновића, Петровића, косовских витезова, српских устаника, славних војвода и свих оних који су своје животе уградили у слободу Србије.

Будимо достојни њихове жртве.

Чувајмо Србију, чувајмо Светосавље, чувајмо Косовски завет.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја