Бојанић: Када се гради – некоме смета. Када се не гради – сви се жале

Последњих дана поново слушамо критике због новог видиковца на Каблару.

И то није ништа ново. Готово сваки већи туристички пројекат у Србији дочека се са сумњом, критикама и тврдњама да ће уништити природу… или да нам није потребан.

Наравно, сваки пројекат мора бити пажљиво планиран и урађен у складу са прописима и очувањем природе, али не треба унапред осуђивати све што може донети живот и лепоту једном крају.

Сетимо се само Златибора. И тамо су многи критиковали изградњу хотела, гондоле и туристичке инфраструктуре. Данас је Златибор једна од најпосећенијих планина у Србији и једна од најлепших туристичких дестинација у Европи међу онима које не излазе на море.

Свако на Златибору може да пронађе оно што му одговара – савремени туристички центар са бројним садржајима, али и мирне пашњаке, шумске стазе, викендице и нетакнуту природу за оне који желе тишину и дуге шетње.

Управо захваљујући развоју туризма, Златибор је постао место где се током читаве године одмарају породице, пензионери, планинари и гости из иностранства.

Данас се могу пронаћи изузетно лепо уређени трокреветни апартмани већ од 20 до 50 евра по ноћењу, што је веома приступачно у поређењу са многим европским туристичким центрима. Управо зато је Златибор препознат као дестинација која нуди добар однос цене, квалитета и природних лепота… и врхунске хране, а цене су исте као и по другим градовима у Србији… и нема који трговински ланац нема на Златибору, што додатну приступачност даје за дужи боравак.

Сличну прилику сада добија и Каблар. Стаклени видиковац није само место за фотографисање, већ покретач развоја читавог краја. Са њим су дошли бољи путеви, нова инфраструктура, уређене саобраћајнице, аутопут, лакши приступ Овчарско-кабларској клисури, обновљена Овчар Бања, пристаниште, паркови, игралишта и нове могућности за сеоски туризам… и више манастира који су прекрасно уређени.

Када дођу туристи, корист нема само држава – корист имају и домаћини који издају смештај, ресторани, произвођачи сира, кајмака, меда, ракије и свих домаћих производа по којима је овај крај познат.

Ако један видиковац може да оживи читав крај, да задржи људе на селу, отвори нова радна места и покаже свету лепоте Србије, онда то није само грађевина – то је инвестиција у будућност.

Србија је благословена планинама, кањонима, рекама, бањама и манастирима какве мало која земља има.

Наш задатак није да те лепоте сакријемо од света, већ да их представимо на достојанствен начин, чувајући природу и истовремено омогућавајући људима да од ње живе.

Кабларски видиковац зато није симбол стакла, већ симбол нове наде. Ако се буде развијао мудро и одговорно, постаће место са кога ће хиљаде посетилаца понети најлепшу разгледницу Србије – земље чије природне лепоте заслужују да буду виђене, поштоване и сачуване за будуће генерације.

Док сам недавно обилазио Тару и величанствени видиковац и призор Бањску стену, једна ствар ми је посебно привукла пажњу. Већину посетилаца и планинара чинили су странци. С једне стране, то ме је искрено обрадовало, јер значи да природне лепоте Србије постају све препознатљивије у свету. Али, с друге стране, зачудило ме је што је било мање наших људи него страних гостију. А Србија има шта да понуди. Наше планине, реке, клисуре, бање, храна могу равноправно да стану уз најлепше европске туристичке дестинације.

При томе, цене смештаја, хране и туристичких садржаја код нас су и даље приступачније него у Црној Гори, Грчкој, Бугарској или Турској.

Зато би било лепо да и ми сами више упознајемо своју земљу, јер тек када обиђемо њене природне бисере, схватимо колико богатство имамо и колико је важно да га чувамо, унапређујемо и са поносом представљамо свету.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја