ДА ЛИ ЈЕ МАКЕДОНИЈА СРПСКА ЗЕМЉА: 30 чињеница које нисте знали!

Да ли сте знали да је Тетово некада било чисто српско место?! Да је престоница Марка Краљевића била у Прилепу?! Да су католички надбискупи делове данашње Македоније називали српском земљом?! Приредили смо за вас 30 историјских чињеница прикупљених из домаћих и страних историјских извора и литературе. 1) Око 950. године, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Серблиа“ на положају југо-западно од Солуна […]

Read more

Бојанић: Ови споменици сметају албанцима у Скопљу, већина наших градова их нема… однос према историји и култури

На мосту изнад Вардара постављен је споменик Цару Душану и Краљевићу Марку, на самом улазу зграде Врховног суда и Археолошког музеја Македоније. Не чуди ме што сметају албанцима, али питам се колико ми у Србији имамо овако грандиозних споменика Цару Душану и Краљу Марку… ? И што их немамо у Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Новом Саду, Ужицу, Ваљеву… нама а и […]

Read more

ДА ЛИ ЈЕ МАКЕДОНИЈА СРПСКА ЗЕМЉА?! 30 ЧИЊЕНИЦА КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ!

Да ли сте знали да је Тетово некада било чисто српско место?! Да је престоница Марка Краљевића била у Прилепу?! Да су католички надбискупи делове данашње Македоније називали српском земљом?! Приредили смо за вас 30 историјских чињеница прикупљених из домаћих и страних историјских извора и литературе. 1) Око 950. године, Византијски Император Константин Порфирогенит записује да град „Серблиа“ на положају југо-западно […]

Read more

БРСЈАЧКА БУНА 1881-1882 (ДЕМИРХИСАРСКИОТ ЗАГОВОР)

Брсјачка буна, у народу позната као и Демирхисарскиот заговор или Брсјачко востание је буна у југозападном делу вардарске Македоније коју је подигло локално српско становништво из незадовољства одлука на Берлинском конгресу, као и због зулума Османлија. Припреме буне су почеле још 1879. године. Након Берлинског конгреса у брсјачким крајевима се јављају разбојничке зулумћарске качачке банде које тероришу локално становништво. Сви […]

Read more

Како је извршено етничко чишћење Срба у Егејској Македонији

Слике масовних убистава – геноцида над Србима Македонцима у области Егејске Македоније. Овде пре 1878. готово да није било ниједног Грка. Према попису из 1912. Грци су били мањина у читавој Егејској Македонији, па чак и у самом Солуну. Заборављени грчки злочини над аутохтоним србским живљем током грађанског рата од 1946. до 1949. године. Ово је била завршна фаза етничког […]

Read more

Вардарска Србија и ВМРО

Турци су вратили Србима оно што су узели – Вардарску Србију. Нису је вратили ни Бугарима, ни Грцима него Србима, јер су добро знали од кога су је и узели. Вардарска Србија – Serbie vardarienne, Serbie du Vardar, Vardarian Serbia, Vardar Serbia. Терминолошки је  означена садашња територија БЈРМ у већем раздобљу 20. века, али и данас. Не без разлога. Данашња територија Македоније је скоро идентична […]

Read more

Један прилог схватању проблема аутокефалности Македонске православне цркве 1967

Проглашавање епископских савета у Хрватској и Босни и Херцеговини, одлука о именовању Цркве у Црној Гори („Православна црква у Црној Гори“) и самовољна титулисања појединих архијереја као да представљају привођење крају пројекта о уситњавању Српске православне цркве. Нешто налик размишљању комунистичке власти 1963. о стварању Југославенске православне цркве састављене од републичких митрополија којима би једино патријарх био заједнички. Још су […]

Read more

Спиридон Гопчевић у свом делу „Стара Србија и Македонија“…

Срби своју тезу граде на чињеницама да је део становништва крајем 19. и почетком 20. века под притиском Бугара и Турака престао да слави крсну славу (обележје српског народа) и променио завршетке својих презимена из –ић у -ски (нпр- Ивановић у Ивановски). По сведочењима Срба које су протерали бугарски и албански фашисти за време Другог светског рата, комунистички функционер Лазар Колишевски, председник Централног Комитета Комунистичке партије Македоније, 1947. године је спалио све црквене крштенице из времена Краљевине Србије и Краљевине Југославије и отпочео […]

Read more

ИСТИНА А НЕ МИТ

Истина какву су „ослободилачку“ политику водили и помагали Бугари у Јужној Србији крајем XIX и почетком XX века може се видети и на примеру Илинданског устанка. Када су бугарашки теренски активисти одлучили да казне становнике у Битољском вилајету. Због њиховог одбијања да плаћају велике намете, изабрали су варош Крушево. Управо у тој вароши одлучују да организују „спонтани устанак“ 2.августа 1903. […]

Read more

Срби у Македонији: Лако је бити Србин у Београду

Срби из Скопске Црне Горе, Македонија, веома су свесни свог етничког порекла, труде се да очувају свој идентитет, културу, обележја и традицију, и суочавају се пре свега са егзистенцијалним проблемима. Најважније им је, ипак, да се зна да су ту, и да у Србији имају на уму да и они постоје: „Лако је бити Србин у Београду“, како за Тањуг […]

Read more
1 2