Срби Македоније

Манастирец, злочин коjи траjе и данас

На jугозападу Македониjе пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко jе закључити где су кости убиjених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године.

Зарасла у шибље изнад села Манастирец, краj Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почиваjу остаци жртава бугарских злочиначких хорди коjе су на Бадњи дан 6. jануара 1916. измасакрирале 103 наjугледниjа мештанина Пореча, заборављена jе и напуштена од свих. Понаjпре од отуђених потомака из тог забитог подручjа на jугозападу Македониjе. Препуштена зубу времана и скрнављењу нељуди, догодине ће дочекати “обележавање” века од злочина.

Стравичан покољ уочи православног Божића пре 99 година, у народу овог подручjа познат jе као наjгрозоморниjи “чин одмазде” бугарских окупатора. А све зарад истискивања српске свести становништва Пореча, коjи су називали “Мала Шумадиjа”. У историjским записима таj покољ jе уписан као масакр краj Дервишке њиве.

Тужна jе, просто несхватљива слика сурове реалности са коjом се суочава намерник забасао у оваj краj, када откриjе запуштено спомен-обележjе. У том нехаjу, у варварском односу нечиjих потомака, невољних и да чуjу и ко су им далеки преци коjима jе ту требало да сачуваjу вечни мир и спокоj, капела jе одвоjена од православне светиње иако jе подигнута ту, тик уз древни Поречки манастир и храм посвећен Пресветоj Богородици. У застрашуjуће запуштену и ко зна од када и од чиjих руку похарану и оскрнављену капелу, поред вандала, децениjама ниjе крочио свештеник, да окади, вином прелиjе кости, помен за покоj душа мученика одслужи…

Званично, Костурница у селу Манастирец у Поречу, уписана jе у регистар споменика, спомен-обележjа и воjничких мемориjала и гробаља из балканских и Првог светског рата на подручjу данашње Републике Македониjе. У заjедничком радном материjалу стручњака ресорних министарстава Владе Србиjе, републичких завода за заштиту споменика културе Србиjе и Македониjе, коjе смо тада пратили “на терену”, jула 2003, после обиласка свих спомен-мемориjала на териториjи ове земље, између осталих, прецизиран jе и опис затеченог стања костурнице у Манастирецу.

Кости и лобање разбацани по земљи

– Спомен-капела са костурницом у селу Манастирец код Македонског Брода посвећена jе стрељаним житељима Пореча и околине, страдалим од бугарских окупатора 1916. године. Споменик jе релативно добро очуван и о њему се стараjу из оближњег манастира Мала Богородица – наведено jе тада у поменутом радном материjалу.

Сам обjекат капеле са костурницом и сада jе, по спољашњем изгледу, jош увек релативно добро очуван. Али само на први поглед. Одваљена улазна врата, полупани прозори и jезиви трагови унутрашњих скрнављења вечне куће покланих мученика. Тешко jе закључити где су се некада у костурници налазиле сада разбацане кости и лобање убиjених предака. И то ту, тик уз светињу.

Ретки постиђени мештани тврде да у манастиру (у владавини неканонске МПЦ), чуваjу списак убиjених “од бугарских зликоваца”. Све жртве су из околине села Пореча. Наjвише их jе 22 из села Здуње, 11 из Лупште, девет из Томиног Села, по осам из Доњег Манастиреца и Зркле.

– Поречани су им касниjе подигли костурницу у близини манастира – записао jе 1982. Милан Ристески у раду “Пореч кроз историjу”. – По повлачењу Срба, за време Првог светског рата, Бугарска jе окупирала Вардарску Македониjу у коjоj jе почела да организуjе казнену експедициjу под вођством потпуковника Константина Панова. Вођени су такозвани црни спискови виђених људи, сви свештеници, учитељи, председници општина, начелници комитета, воjводе и четници. Ухапшено jе било 205 лица са овог списка. Једни су били одведени у Окружно начелство, други у Прилеп, а половина jе завршила на Дервишкоj њиви.

Но, како неки мештани, са нескривеном боjажљивошћу и скривањем “личног порекла” сведоче, “много jе кроз време било фалсификата”, па и на самоj табли спомен-капеле.

Драган Илић, пореклом из Пореча, али “као и многи” одавно исељен, не скрива своj суд.

– Сви ти зверски заклани људи имали су само jедну кривицу – били су Срби. То им Бугари нису опростили. Та њихова “кривица”, нажалост траjе. Ниjе jе праштала ни комунистичка власт. Зато jе и оригинална табла са именима и презименима тих мученика замењена фалсификованом на коjоj су имена избрисана. И таj фалсификат траjе и данас у “демократском” периоду – каже Илић.

Наводи лични пример, односно искуство своjе фамилиjе. Каже, све jе то било у служби асимилациjе и “гушења српске свести” код све расутиjег и отуђениjег становништва Пореча…

Драган Илић

– Моj деда Новак Илић био jе кмет. Умро jе 1943. године. У послератним документима као његово презиме наведено jе – Илиjевски. Обjашњено jе да се, наводно, “1945. свако изjашњавао слободно, свако jе питан како жели да се презива”. То jе jасан пример грубог фалсификата, jер деда Новак jе умро две године раниjе, пре него што су дошли комунисти и њихова власт коjа jе учинила своjе. Када jе могао слободно да се изjашњава – са горчином открива Илић, да jе у лавиринтима администрациjе jедини у фамилиjи успео да врати своjе презиме.

ОДЛАЗЕ СВИ МЛАДИ

У ПОРЕЧУ, териториjално у општини Македонски Брод, кажу, остало jе jош око осам хиљада душа. По националном изjашњавању регистровано jе 6.927 Македонаца, 181 Турчин, 22 Србина и 11 – “осталих”. Милосим Воjневски, први човек по териториjи наjвеће општине у Македониjи, у настоjању да некако задржи све већи броj нежења у Поречу, посебним аранжманима “на рачун општине”, нуди отворен конкурс кандидататима за женидбу за бесплатна путовања наjчешће у Русиjу и Украjину, не би ли нашли младу и скрасили се на своjим огњиштима. Јер, “девоjке из овог краjа наjчешће одлазе, или у друге градове или пак у – иностранство…”

Стидљиви саговорници на ову тему из Македонског Брода кажу – “не беже само девоjке, одлазе сви млади”. Преостало jе око шест хиљада душа у Македонском Броду и две хиљаде у педесетак слабо насељених села… Лане jе кажу рођено око 50 беба, а умрло jе више од 100 становника из Пореча.

Извор: НОВОСТИ

Преузето ЈАДОВНО

Back to top button