Бојанић: Србија враћа име својим жртвама: Од Улвена до истине – више нису ,,Југословени”, већ Срби
Објава Амбасаде Републике Србије у Краљевини Норвешкој, поводом полагања венаца на споменик Србима стрељаним 1942. године у Улвену, у комуни Ус надомак Бергена, није само дипломатска формалност, већ јасан и достојанствен искорак ка историјској истини.
У времену када се истина деценијама разводњавала, прикривала и често намерно преобликовала, појаве попут ове имају тежину која превазилази једну вест… оне постају знак преокрета.
На том месту, уз молитве Господу и поруку отаџбине – „Србија вас никада неће заборавити“, амбасадорка Јасмина Митровић Марић положила је венац нашим сународницима.
Тај чин није био само протокол, већ снажна порука да сећање није угашено и да истина више неће бити потискивана.
Посебна тежина овог споменика лежи у чињеници да се на њему не помињу „Југословени“, већ Срби њих 27, стрељаних 1942. године јер су, као болесни, проглашени бескорисним за радне логоре.
Управо та разлика у именовању представља суштински корак ка истини. Јер народ који изгуби име својих жртава, ризикује да изгуби и сећање на њих.
Оно што додатно обавезује и изазива поштовање јесте однос норвешког народа. Мештани комуне Ус су, са искреном људском пажњом, сахранили су наше страдалнике, подигли им споменик и исписали њихова имена, године рођења и места порекла у Србији. Тај чин достојанства чини овај меморијал јединственим међу бројним обележјима посвећеним интернирцима или југословенима у Норвешкој.
Посебне похвале заслужује амбасадорка Јасмина Митровић Марић, чији поступак показује да држава почиње да говори јасније, прецизније и одговорније о сопственој историји.
Њено присуство и порука нису само дипломатски чин – већ сведочанство да Србија има снаге да се врати истини и да врати истину.
Ово није само полагање венца. Ово је враћање имена. Ово је повратак достојанства.
И зато… Србија вас никада неће заборавити. Али још важније: Србија вас памти онако како заслужујете – као Србе, са именом, са кореном и са вечним местом у памћењу народа.
Посебан допринос очувању сећања и продубљивању веза између српског и норвешког народа даје и Бранко Димовић Димески, Србин са Косова и Метохије, чији предан истраживачки и културни рад представља живи мост између два братска народа.
Као продуцент филма ,,33 Анђела”, који сведочи о страдању српске деце у норвешким логорима током Другог светског рата, Бранко је дао немерљив допринос да се глас невиних Српских жртава (не у наративу Југословенских, већ Српских) чује и ван граница Србије.
Његов рад на документарно-играном филму ,,Страдање Срба у Карашјоку“, као и књига ,,Српски крвави пут 33 Анђела”, додатно осветљавају странице историје које су дуго биле у тмини и сенци ,,југословенског” оквира.
Овакав прегалачки рад, утемељен на истини, истраживању и поштовању жртава, представља снажан ослонац институционалним напорима да се историјско памћење сачува и пренесе будућим поколењима.
И зато – Србија вас никада неће заборавити. Али још важније: Србија вас памти онако како заслужујете… као Србе, са именом, са кореном и са вечним местом у памћењу народа.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
