СпоменициЂорђе Бојанић

Бојанић: СПОМЕНИЦИ ПОРЕД КОЈИХ ПРОЛАЗИМО А НЕ ЗНАМО СКОРО НИШТА О ЊИМА…

ОСМАТРАЧНИЦА СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ

Данас осматрачница доста боље изгледа него прошле године, сређена је али и даље без икаквог обележја и само они упућенији знају да ово није обична гомила камења, већ траг поносне историје Срба.

Осматрачница српске Врховне команде са Кајмакчалана је после рата растављана и воловским колима пренесена у парк испред Народне скупштине у Београду , дијагонално од „камене зграде“ тј. зграде у којој су Пошта, Телеком и Народна банка Србије, где је поново састављена да буде место сећања и поноса. Овде у Пионирском парку и данас стоји, иако мало ко за то зна…

40570661 1284489088353163 9222752367563243520 n

На овом, данас споменику, се налазе имена свих кључних генерала српске војске, који су командовали у Првом светском рату.


До прошле године је био у доста лошем стању и запуштен, све похвале за уређење… овај споменик то заслужује.

40480797 1284489025019836 6056177661460348928 n
Мислим да споменик још није културно добро… а нема га ни у туристичким понудама града Београда, бар га није било прошле године… ако је ове године у понуди за разгледање, то је за похвалу.

СПОМЕНИК ОБЕШЕНИМА ОД ОКУПАТОРА

40597864 1284495761685829 900309575708704768 nОво је споменик родољубима који су стрељани у затвору Гестапоа где су зверски мучени и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године.

Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби.

У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.

На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вешања петорице Београђана.

У међувремену, плоча је нестала, а споменик, поред којег дневно прође више хиљада људи, је заборављен и врло мали број људи зна нешто о њему.

И поред тога што се споменик налази у центру града и висок је четири метра, стоји потпуно занемарен – без плоче и имена људи који су на том месту данима висили обешени. Чија је ово срамота?

vesanje na terazijama beograd 1941

Сваког 17 августа одаје се пошта (полагање венца) обешеним родољубима.

Приредио Ђорђе Бојанић

СРПСКА ИСТОРИЈА

Back to top button