Бојанић: СПОМЕНИЦИ ПОРЕД КОЈИХ ПРОЛАЗИМО А НЕ ЗНАМО СКОРО НИШТА О ЊИМА…
ОСМАТРАЧНИЦА СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ
Данас осматрачница доста боље изгледа него прошле године, сређена је али и даље без икаквог обележја и само они упућенији знају да ово није обична гомила камења, већ траг поносне историје Срба.
Осматрачница српске Врховне команде са Кајмакчалана је после рата растављана и воловским колима пренесена у парк испред Народне скупштине у Београду , дијагонално од „камене зграде“ тј. зграде у којој су Пошта, Телеком и Народна банка Србије, где је поново састављена да буде место сећања и поноса. Овде у Пионирском парку и данас стоји, иако мало ко за то зна…
На овом, данас споменику, се налазе имена свих кључних генерала српске војске, који су командовали у Првом светском рату.
До прошле године је био у доста лошем стању и запуштен, све похвале за уређење… овај споменик то заслужује.
Мислим да споменик још није културно добро… а нема га ни у туристичким понудама града Београда, бар га није било прошле године… ако је ове године у понуди за разгледање, то је за похвалу.
СПОМЕНИК ОБЕШЕНИМА ОД ОКУПАТОРА
Ово је споменик родољубима који су стрељани у затвору Гестапоа где су зверски мучени и обешени 17. августа 1941. године на Теразијама за време Другог светског рата, подигнут је 1983. године.
Стрељани су од стране окупатора (немаца) само зато што су Срби.
У затворском дворишту стрељани су ученик Милорад Покрајац, кројач Јован Јанковић, обућар Светислав Милина, земљорадници Велимир Јовановић и Ратко Јевић, њихова беживотна тела остављена су да данима висе на стубовима јавне расвете на Теразијама, а циљ окупатора је био да заплаши и од ослободилачке борбе одврати народ Србије.
На Теразијама у непосредној близини Игуманове палате 1983. год постављена је и бронзана плоча са епитафом и именима страдалих. Рељеф приказује призор вешања петорице Београђана.
У међувремену, плоча је нестала, а споменик, поред којег дневно прође више хиљада људи, је заборављен и врло мали број људи зна нешто о њему.
И поред тога што се споменик налази у центру града и висок је четири метра, стоји потпуно занемарен – без плоче и имена људи који су на том месту данима висили обешени. Чија је ово срамота?
Сваког 17 августа одаје се пошта (полагање венца) обешеним родољубима.
Приредио Ђорђе Бојанић
