Бојанић: Околина Новог Пазара представља историјско језгро српске државности, културног и духовног развоја Србије

*Кратка видео репортажа о три светиње, Петровој цркви, манастиру Сопоћани и Ђурђевим Ступовима.

Значај духовности и манастира у српској историји и култури је огроман. Манастири нису били само места молитве и духовног уздизања, већ и средишта образовања, културе, уметности и националног идентитета.

Православна духовност у српском народу увек је имала улогу чувара вере и моралних вредности. Она је омогућила да се народ у тешким временима (турско ропство, ратови, прогони) одржи и очува свој идентитет.

Духовност је често била снага отпора, али и утеха и извор наде.

У средњем веку манастири су били прве школе, у њима се учило читање, писање, преписивање књига. Из њих су потекла прва дела српске књижевности, историографије, философије и права.

Фреске, иконопис и архитектура манастира представљају највеће уметничке домете српске средњовековне културе (Сопоћани, Дечани, Студеница, Грачаница…).

Манастири и духовност су стубови српског идентитета. Они су сачували народ у временима када је све друго било угрожено – држава, војска, власт. Захваљујући духовности и манастирима, Србија је сачувала културно и историјско памћење, свој језик, писмо, веру и традицију.

Дежевска долина названа и  „српском Светом земљом“

Дежевска долина код Новог Пазара представља једно од најзначајнијих средишта српске средњовековне историје.

У њој се налазио стари Рас, средиште српске жупе, а касније и прва престоница средњовековне Србије.

Управо у овој области рођен је велики број Немањића.

Дежевска повеља (1190) – у Дежеви је донета важна одлука око наследства престола, када је Немања одлучио да га добије Стефан Првовенчани.

Манастири у овој области нису случајно подизани – они су у средишту колевке Немањића и симболизују њихово духовно и државно упориште.

Дежевска долина је због тога често названа „српском Светом земљом“, јер се у њој укрштају најважнији историјски, верски и културни токови српског народа у средњем веку.

Из Петрове цркве вије се поглед ка Дежевској долини, тзв. „Долине краљева“ и места где се, по предању, у месту Мишчићи, родио Свети Сава (до пре двадесетак година о томе је мало ко знао). У Мишчићима, у Дежевској долини, 1175. године рођен је најмлађи син Стефана Немање познат као Свети Сава. По предању, име села потиче од речи „мишћићу мој“, коју је Стефан Немања изговорио када је видео новорођеног сина у наручју супруге Ане.

Осим Светог Саве, у Дежевској долини су рођени и други Немањићи: Вукан, Стефан Првовенчани, Рaдослав, Владислав, Урош, Драгутин и Милутин.

Црква Светих апостола Петра и Павла (Петрова црква)

Петровa црквa (црква Светих апостола Петра и Павла), најстарије сачуване цркве у Србији, смештене на брду у Старом Расу, у непосредној близини Новог Пазара

На локалитету Старог Раса налази се и Петрова црква, најстарија сачувана црква у Србији, с коренима у 4—9. веку. Служила је као епископско седиште, место крштења и државних сабора династије Немањића.

Петрова црква представља најстарију црквено-архитектонску целину која је сачувана до данас у Србији. Стил грађења, ротациона основа са уписаним четворлистом, упућује на рану византијску архитектуру, док су темељи још старијег порекла .

Стефана Немања је у овој цркви примио православну веру (као дете крштен је по латинском обреду пошто је рођен у Рибници, Зети под јеким утицајем Римокатоличке цркве).

Овде су одржавани Државни сабори, 1196. године одржан је против јереси (богумилизма), а у истом периоду се Немања замонашио, предао власт сину Стефану Првовенчаном, и заједно са супругом Аном примио монашки чин.

 

Манастир Сопоћани

Задужбина краља Уроша I (13. век), позната по лепоти и иконографској вредности фресака једна од највреднијих је фреска  „Успење пресвете Богородице“.

Његово изградња почела је око 1260. год, као црква намењена и као гробно место владарске породице .

Смештен је у близини извора реке Рашке, у региону Старог Раса, једанест километара од Новог Пазара, у центру средњовековне Србије,  посвећен је Светој Тројици.

Унутрашњост манастира красе изузетно вредне фреске настале између 1263. и 1270. године . Фреске носе велика уметничка достигнућа – прецизан, величанствен стил, комбинација класичних уметничких утицаја и богате палете боја .

Могуће је уочити композиције попут Успења Богородице (Dormition), Житија, Великих празника, Старог Завета, Исусовог страдања и Богородичине иконе.

Манастир је служио и као маузолеј Немањића: у цркви су сахрањени краљ Стефан Урош I, његова мајка Ана Дандоло, кнез Ђорђе (млађи Вуканов син), а касније и архиепископ Јоаникије I .

Током османских освајања, нарочито након 1689, манастир је запаљен, кров му је уништен а деценијама био неподигнут и без крова. О њему око две деценије брине игуман Теоктист, који је и најзаслужнији што овај манастир овако изгледа и одржава се.

 

Манастир Ђурђеви Ступови

Манастир се налази на узвишеном, дрвећем покривеном брду изнад Новог Пазара, у области Старог Раса, и посвећен је Светом Георгију. Назив „Ђурђеви Ступови“ потиче од двe монументалне куле-столпа („стубови“) које су некада стајале поред западног улаза у цркву.

Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања као задужбину, а изградња је окончана око 1170–1171. године.

Према житију Стефана Првовенчаног, синa Стефана Немање, отац се заветовао Светом Георгију док је био заточен у пећини, и након ослобођења испунио тај завет православном задужбином.

У самому манастиру налази се гроб краља Стефана Драгутина, који је, према једном од извора, и надоградио манастир.

Манастир је неколико пута разаран, нарочито током Првог светског рата и османлијског доба. Након скоро три века запустио се око 1689. године, али је касније обновљен. Рестаураторски радови су започели око 1960. године, а обимна обнова настављена од 2001. године.

Ђурђеви Ступови, заједно са Старим Расом и манастиром Сопоћани, уписани су 1979. године на Унескову листу светске културне баштине, као сведочанство о развоју српске средњовековне архитектуре и духовности.

 

МИШЧИЋИ, место где је рођен Растко у монаштву Свети Сава.

Многи, нажалост никада нису ни чули за ово место. Срећом да сада има људи који су препознали целу ову причу која је била скрајнута до пре десетак година… па сада на овом месту имамо и прелеп храм који је у изградњи. Свакако ово су темељи који само учвршћују ову нашу прелепу историју… и зато хвала држави Србији… дуго је времена требало за овако нешто, а ту су нам темељи у овој прелепој Дежевској долини.

Давно сам писао овај текст у наставку, који говори све…

Из дворишта Петрове Цркве, код Новог Пазара, кроз главну капију, пружа се поглед на Мишчиће код Дежеве. Ту је рођен Свети Сава.  Када га је мајка Анастасија предала оцу у наручје, Стефан Немања је рекао: Мишче моје и, место се до дан данас зове Мишчићи.

Мишчићи су место у Дежевској долини  у близини Ђурђевих ступова и Петрове цркве, у коме су на чувеним саборима доношене историјске одлуке, где су рођена два српска цара, више краљева и где је свет први пут угледао и Растко Немањић – Свети Сава.

Темељи родне куће Светог Саве су до пре десетак година били у корову, беспућу и мраку. Да није великог крста, који су ту поставили представници Цркве, нико не би ни знао да је ту рођен велики епископ и просветитељ.

У сличном стању је била цела Дежевска долина: заборављена, запуштена, запостављена… срећом да данас није тако.

Тамо где је Стефан Немања први пут угледао сина Растка (Св. Саву) био је посађен храст и поред њега лежи древни камени крст. Одмах поред дрвета стоајао и један метални прохромски крст, да обележи ово свето место. Тај хромирани крст се данас налази на новоизграженом храму

Дежевска долина је још далеко од очију шире јавности, овде нема довољно туриста, колико ово место заслужује, али много виђе него што је до пре десетак година било, а и они који дођу обиђу Петрову цркву  и оду, а да и не наврате до Савиног родног села и новоизграђеног храма.

СВАКИ камен у Дежевској долини је историја – овде је, у засеоку Мишчићи, рођен Свети Сава, овуда је у време највеће моћи шетао Стефан Немања, овде су се играли његови синови Вукан, Стефан и Растко, одавде су у свет полазили краљеви: Урош, Драгутин, Милутин.

Верујте, у овим манастирима осећаћете се пријатно уз духовност, веру и историју којима одишу, права благодет за душу и тело.

Знамо да је Ходочашће дугачко путовање на одређено место које има свој значај из специфично верских разлога („свето место“). Знамо да Срби воле да обилазе туђа света места и историјске знаменитости. Ето и прилике, да обиђете и света места у Србији, и упознате се са нашим светим местима… а Србија их има.

Ипак, долазе боља времена а истина се не може вечно скривати и бити у тмини и прашини.

ЖИВЕЛА НАМ ПРЕЛЕПА СРБИЈА, НАША ВЕРА И ДУХОВНОСТ!

Видео и фото: Ђорђе Бојанић

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја