Ђорђе БојанићКолумна

Бојанић: ДОГОВОР! Дефинитивно после оглашавања Русије о гласању Србије у УН… разумно са Руске стране због притисака и условљавања

Хвала Русијо што разумеш и прашташ! И ово је једна врста помоћи Русије Србији, ако трезвено сагледамо целокупну ситуацију и европску хистерију

Кремљ показао разумевање! Димитриј Песков портпарол Кремља: Разумемо вашу позицију и невиђени притисак који се врши на вас.

Као што сам и написао у колумни… о гласању Србије у УН… то се испоставило као тачно. ,,Верујем и да има договора и сагледавања ситуације са Русима, поводом овог гласања,  видећемо ускоро реакцију Руса, надам се разумну“.

Срећом да је уродио плодом телефонски разговор између Вучића и Путина.

То је та Русија… која разуме и прашта.

Хвала браћо!!!

Срећом, са Руске стране без притисака, претњи, уцена, санкција… као друга агресорска страна која деценијама бомбардује, прети и уцењује.

На прву информацију већина Срба је била изненађена одлуком Србије и гласањем, као што сам и ја био… тешко је то разумети, из братске љубави према Русији и руском народу.

Дефинитивно Србија је морала тако да гласа, била је снажно условљена кроз огроман притисак са запада који је вршен на Србију а и даље траје. У супротном не би могли да издржимо такве санкције (које нам свакако нису потребне) а Русија тим гласом не би добила ништа.

На то је и Путин пристао (да није, уследила би оштра реакција од стране Русије, и били би у групи непријатеља Русије), вероватно јер зна целокупну ситуацију у којој се Србија налази.

Свакако да српски народ није за такву одлуку (нисам ни ја), зато је ту политика која и треба да балансира и преговара, срећом уз договор са Русијом.

Невероватно тешко… и разумно од стране Русије која све то разуме.

Мислим да и заведени виде где и која страна је исправна и ко су нам једини и искрени пријатељи.

Политичко балансирање је неминовно… једино уз тајне договоре. А ми и не можемо да имамо целокупну слику.

Политика је једно а народ друго… увек је тако и било.

Србија и опстанак морају бити на првом месту.

И Путин добро зна да овај приступ Србије је политички и да већина народа није за такав дефинитивно понизан потез, али… и то је политика.

И даље смо једина земља у Европи која није увела санкције Русији.

Хвала мудром Путину на разумевање ситуације у којој се Србија налази.

Ми у овој ујдурми и хистерији морамо да водимо рачуна само о нашем биолошком и економском опстанку… ми смо мали да решавамо ову борбу која је ушла у завршницу. Тај крај може да буде врло опасан, ако знамо како је завршен Други светски рат… бацањем атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки од стране Америке… да ли ће се поново испалити и са чије стране, то тешко ко може да предвиди. Али, крај је близу.

Овај рат у Украјини траје већ осам година, свет се није интересовао док су страдале руске жене и деца који су били угњетавани у Лугањску и Домбасу скоро деценију (где живи већинско руско становништво)… док је сво то време Русија молила и преговарала (а преговори и споразуми нису се поштовали са те друге стране)… нацисти су били брутални исто као и сада док као таоце по зградама држе сопствено становништво.

Русијо издржи и победи нацисте.

Подсетићу поново, али нећу улазити дубље у историју, већ ћу се осврнути само на значајне моменте садашњице, када нам је једина Русија спасила част и углед да западне силе не баце љагу на наш народ… то се десило јула 2015. године на Седници Савета безбедности Уједињених нација о Босни и Херцеговини.

Русија је је једина уложила Вето на британски предлог резолуције о Сребреници.

То је био Велики дан за Србију, тада је спречено бацање љаге на цео српски народ који је страдао у свим ратовима, а баш ми смо народ над коме је извршен стравичан геноцид, јер су нам децу клали и одводили у логоре у току Другог светског рата. Зашто се о томе никада није расправљало у УН или о етничком чишћењу и прогону Срба са њихових вековних територија?

Да је усвојена резолуција о Сребреници, наш народ би био проглашен за геноцидни народ, једини у свету.

Представници Америке за руски вето су рекли да је то још једна мрља на репутацији Савета безбедности.

Споменуо бих и ово, да је Русија у више наврата била против пријема вештачке творевине Косова у УНЕСКО и тако је спасила нашу културну баштину да не уђе у УНЕСКО као албанска.

Скоро смо имали руску подршку када су албанци са Космета хтели да приступе Интерполу. Сву ову подршку део српског народа не види или не разуме, што је трагично. Запитајмо се шта би се догодило да је било супротно? Можда би их народ српски више ценио и поштовао… као амерички, енглески, француски, немачки… ко то зна?

Ко је бацао бомбе за Васкрс, ко је тровао овај народ уранијумом и уништавао га бомбама без разлога, под чијом дозволом је био стравичан геноцид у Хрватској и БиХ… ко је протеран са Космета? Данас је Хрватска скоро етнички чиста од српског народа. Ко је све те злочине спроводио и дозволио? Да нису можда Руси? Не, ипак, искрено Руси су нам једини искрени пријатељи, од којих зло и патњу као са запада сигурно не можемо да очекујемо… а помоћ можемо у складу, са њиховим могућностима у свакој ситуацији.

Данас је свакако тешко водити државу и зато разумем политику балансирања и хода по црвеној линији (битно је да се линија не пређе), коју некада и не разумемо и чини нам се огавна. Када у окружењу немаш пријатеља већ деценијама,  тешко је сачувати и мир. У прошлом веку… смо гинули јуначки и поносно али и као глинени голубови, невероватно, некада и непромишљено.

Али, да не заборавимо… Србија је и даље једина земља која није увела санкције Русији.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Српска историја

Back to top button