Бојанић: Да ли је морало… Србија гласала да се Русија избаци из Савета УН

Свакако знам и шта је политика и каква је ситуација и притисци у којој се Србија налази. Али, нема баш  све цену. Дај Боже, да Русија укапира нашу тешку ситуацију у којој се налазимо и претње и уцене са којима смо окружени. Русија је наша братска земља, увек ће бити, то они добро знају.

Ипак, политика је једно а народ друго, то се кроз историју доказало.

Подсетићу, али нећу улазити дубље у историју, већ ћу се осврнути само на значајне моменте садашњице, када нам је једина Русија спасила част и углед да западне силе не баце љагу на наш народ… то се десило јула 2015. године на Седници Савета безбедности Уједињених нација о Босни и Херцеговини.

Русија је је једина уложила Вето на британски предлог резолуције о Сребреници.

То је био Велики дан за Србију, тада је спречено бацање љаге на цео српски народ који је страдао у свим ратовима, а баш ми смо народ над коме је извршен стравичан геноцид, јер су нам децу клали и одводили у логоре у току Другог светског рата. Зашто се о томе никада није расправљало у УН или о етничком чишћењу и прогону Срба са њихових вековних територија?

Да је усвојена резолуција о Сребреници, наш народ би био проглашен за геноцидни народ, једини у свету.

Представници Америке за руски вето су рекли да је то још једна мрља на репутацији Савета безбедности.

Споменуо бих и ово, да је Русија у више наврата била против пријема вештачке творевине Косова у УНЕСКО и тако је спасила нашу културну баштину да не уђе у УНЕСКО као албанска.

Скоро смо имали руску подршку када су албанци са Космета хтели да приступе Интерполу. Сву ову подршку део српског народа не види или не разуме, што је трагично. Запитајмо се шта би се догодило да је било супротно? Можда би их народ српски више ценио и поштовао… као амерички, енглески, француски, немачки… ко то зна?

Ко је бацао бомбе за Васкрс, ко је тровао овај народ уранијумом и уништавао га бомбама без разлога, под чијом дозволом је био стравичан геноцид у Хрватској и БиХ… ко је протеран са Космета? Данас је Хрватска скоро етнички чиста од српског народа. Ко је све те злочине спроводио и дозволио? Да нису можда Руси? Не, ипак, искрено Руси су нам једини искрени пријатељи, од којих зло и патњу као са запада сигурно не можемо да очекујемо… а помоћ можемо у складу, са њиховим могућностима у свакој ситуацији.

Данас је свакако тешко водити државу и зато разумем политику балансирања и хода по црвеној линији (битно је да се линија не пређе), коју некада и не разумемо и чини нам се огавна. Када у окружењу немаш пријатеља већ деценијама,  тешко је сачувати и мир. У прошлом веку… смо гинули јуначки и поносно али и као глинени голубови, невероватно, некада и непромишљено.

Али, да не заборавимо… Србија је и даље једина земља која није увела санкције Русији.

Верујем и да има договора и сагледавања ситуације са Русима, поводом овог гласања,  видећемо ускоро реакцију Руса, надам се разумну.

Свакако, ово је тешко време, које је потребно да се  разуме… као и одлуке.

Разумем и да морамо да мислимо о нашој држави Србији и сопственом опстанку.

Стегли су нас са свих страна, није лако, много смо пропатили од тих агресора и узурпатора знамо и шта су спремни да нам ураде . Знам да је тешко овакву одлуку оправдати (једино ће бити оправдано ако нам братска Русија не уведе санкције због договора… који је могућ) , то ми и није циљ. Само да се сетимо како смо прошли у Априлском рату 1941. год када смо ишли срцем против фашиста и нациста… згазили су нас за 17 дана и земљу разорили. Тада нисмо разумели околину (све земље са којима се тада Краљевина Југославија граничила биле су у пакту са Немцима)  и СССР је имао пакт о ненападању са Немцима.

Знамо и како смо прошли 1999. и тада нисмо разумели окружење (сви су искористили нашу немоћ), нико није ни заплакао над нама када су нас разарали уранијумом и забрањеним касетним бомбама, а Русија је тада бауљала у огромним проблемима и била буквално поданик ЕУ, одатле помоћ није била могућа (једино кроз руске добровољце). И наравно, ко разуме те прилике и заоставштину комунизма разумеће зашто Русија није могла да помогне. Сада је ситуација другачија, Русија је моћна и снажна (и војно и финансијски), па ће тако и разумети нашу немоћ и окружење. Верујем да ће Руси ову акцију завршити како су и планирали, а ЕУ највише ће осетити те последице (која је поданик Америке и Нато). Једино Америка убира плодове ове кризе, као и у сваком рату, али и Русија јача. Верујем да ће се ускоро та вештачка творевина (ЕУ) урушити.

Тај глас Србије (ЗА), Русији не значи ништа. Једино ствара патњу, тугу, срамоту Српском народу који Русији види као братску земљу и због тога није за такву одлуку и никада неће ни бити.

Као што и народ у европским није у великом броју није за овакве мере… али, политика је једно а народ друго.

Ово све јесте болно, али морамо прво бринути о сопственим интересима и опстанку у овим смутним временима. Сетимо се само колико смо људи само у 20.веку изгубили у ратовима (око три милиона), санкције, беда, немаштина… из ратова смо увек излазили као победници а после рата као поражени и сада баш те фашистичке и нацистичке земље диктирају политику у Европи у иде санкције, хушкају на рат и кроје политику, победнике су претворили у поданике.

Данас предводити државу и политику, је велики терет, тешко је све те околности и притиске разумети, рат и санкције нам нису потребне.

Дај Боже да из ове светске кризе изађемо мудрији и паметнији, да нам се не понови слично из наше историје.

Можда је ово питање за референдум.

Зато се и уздам у трезвеност Русије и Путина, знају они добро у каквим смо проблемима. Надам се да се браћи неће светити као што и ми нисмо њима. По овом питању председник Вучић је разговарао са Путином, прве информације су охрабрујуће, видећемо ускоро детаље.

Све је то само моје виђење из више углова, што можда за некога и није исправно.

Извини братска Русијо!!! Изгледа да је морало овако. Издржи у својој борби за истину и правду!

Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Српска историја