Чудесни храм у долини међу планинским врховима источне Србије. Манастир Решковица је задужбина кнеза Лазара. Биће то први скитски манастир у Србији после средњег века, где ће се живети по јерусалимским правилима.
Дубока зелена долина између високих белих литица хомољских врхова Великог Вукана и Лукиног камена крије китњаст храм српско-византијског стила посвећен Светој Тројици. Он припада обновљеном манастиру Решковици, који је задужбина кнеза Лазара, као и Горњак у оближњој Горњачкој клисури.
Три високе куполе и три блистава метална крста на крову Цркве Свете Тројице неочекивано се појављују када се иде стазом од села Ждрела ка хомољским врховима. Она води благом узбрдицом поред борове шуме у којој је планинарски дом, а затим се спушта између високих стабала прозрачне букове шуме и наставља да прати разиграну планинску речицу Решковицу.
Њено средњовековно име гласи Орешковица, како се у то време називао и манастир од кога су остали само темељи. Иако је био малих димензија, уживао је велики углед, јер су у њему, или прецизније у пећинама око њега, обитавали подвижници и учени испосници исихасти – синаити, који су живели по строгим правилима пустињака са Синаја и Светогорске пустиње.
Од средњовековне Орешковице остали су само темељни зидови храма из којих се диже високи дрвени крст, који је јеромонах Данило донео из Јерусалима. Он од 1991. обнавља манастир у планинском беспућу. Црква Свете Тројице је јединствена, јер има три црквена брода на три спрата. Два су под земљом и посвећени су Сабору Светих апостола и Светој Катарини Синајској, а надземни део храма Светој Тројици. У спољашњем изгледу храма украшеног лепо отесаним белим кречњаком и црвенкастим пешчаром уједињени су елементи српско-византијског стила с егзотичним утицајима из Свете земље.
– Отац Душан је провео десет година на Синају и вратио се у Србију да обнови традицију синаита из средњег века. Одабрао је Орешковицу, задужбину Светог кнеза Лазара, за коју је народ знао по лековитим извору. Нажалост, у комунизму није била дозвољена њена обнова. Отац Душан прави први скитски манастир у Србији после средњег века где ће се живети по јерусалимским правилима – рекли су нам поклоници који у долазе у скривени манастир. Међу њима је највише ходочасника који су посетили свету земљу са оцем Душаном.
Поклоници кажу да јеромонах често тихује на литицама и у пећинама где су живели средњовековни исихасти који су се склањали у Србију бежећи пред Османлијама са Синаја, Кипра и са Свете Горе. Многи међу поклоницима Решковице су љубитељи висина и самоће, па су направили стазу ка врху беле хриди Лукиног камена чији голи крш наликује Гори синајској.
Са скученог врха, где сваки корак мора пажљиво да се мери, пуца невероватан поглед на долину Браничева и хомољске врхове. На том видиковцу поклоници су подигли велики крст који је постао обавезна станица многобројних љубитеља природе који викендом шетају Хомољем. С те хриди, која се суновраћује у дубину, Решковица изгледа као мистични ковчег на коме под јутарњим сунцем блиста искра одсјаја највећег крста, чије су димензије једнаке ономе на коме је разапет Христ.
СТАЗА МАРАТОНАЦА
Стаза од села Ждрела, која прати бистру Решковицу, није само пут ходочасника. То је један од омиљених путева многобројних љубитеља природе који посећују хомољске врхове Велики и Мали Вукан, Лукин камен и Суморовац. На стази погодној за планинско трчање одржава се и традиционални „Хомољски планинарски маратон“.
Преузето РАСЕН
