Бојанић: ТОК УСЛОВЉАВАЊА,  ОТИМАЊА И ОКУПАЦИЈЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ, ПОСЛЕ НАТО АГРЕСИЈЕ КРОЗ НЕПРЕСТАНИ ПРИТИСАК ЗАПАДА И ЕУ

Рат је окончан потписивањем Кумановског војно-техничког споразума (9. јуна 1999), којим се Војска Југославије повукла са Косова и Метохије, а безбедност и управу преузеле су међународне снаге.

Већ сутрадан, 10. јуна 1999., Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 1244, којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет СРЈ (односно Србије), али се истовремено уводи међународна цивилна и војна управа на Косову и Метохији.

После усвајања Резолуције 1244, формирана је мисија УНМИК (United Nations Mission in Kosovo) са задатком да преузме све функције управе – од полиције и правосуђа, до царине и администрације.

УНМИК је у почетку бројао више хиљада службеника и фактички је заменио државне институције Србије на територији Косова и Метохије.

Ахтисаријев план и припрема за нову мисију

Током 2007. године представљен је Ахтисаријев план, који је предвиђао „надгледану независност Косова“. Србија је тај документ одбила, али је он убрзао процес замене УНМИК-а новом мисијом Европске уније.

Проглашење независности и улазак ЕУЛЕКС-а (2008)

Дана 17. фебруара 2008. године косовски Албанци једнострано проглашавају независност.

Неколико месеци касније, Савет безбедности УН прихвата „ре-конфигурацију“ УНМИК-а.

ЕУЛЕКС (EU Rule of Law Mission in Kosovo) званично је почео са радом у децембру 2008.

Преузео је полицију, правосуђе и царине од УНМИК-а.

Србија је формално прихватила његово присуство у оквиру „статусне неутралности“, али га није признала као легитимног наследника УНМИК-а.

Од 2013. године – интеграција у косовске институције

Потписивањем Бриселског споразума (19. април 2013) Србија је прихватила интеграцију српских институција у систем који надзире ЕУЛЕКС. То се односило на полицију и правосуђе, посебно на северу Косова.

Иако је обећано формирање Заједнице српских општина, Приштина ту обавезу није испунила.

Бриселским споразумом ми смо све предали (сем просвете и здравства) у руке шиптарима а нисмо добили ништа… али, на то смо били условљени и приморани претходним споразумима.

Тако да се тај Бриселски споразум испоставио као врло погубан и лош за српски народ на Космету.

„Зато би требало да се поништи тај споразум у потпуности са наше стране.

УНМИК данас – сенка прошлости

Иако никада није формално укинут, УНМИК је од 2008. године сведен на симболичну и протоколарну улогу. Број његовог особља смањен је са више од 10.000 (1999) на око 300 људи (2025). Данас има углавном политичку и саветодавну функцију.

ЕУЛЕКС данас – ограничен али присутан

ЕУЛЕКС је 2018. завршио свој извршни мандат (вођење судских поступака), али је остао да надзире и саветује у областима владавине права.

Реалну безбедност на терену и даље гарантује КФОР (НАТО), присутан од 1999. године.

УНМИК никада није отишао – постоји и данас, али је без стварне власти.

ЕУЛЕКС је од децембра 2008. преузео суштинске надлежности, чиме је фактички заменио УНМИК у полицији, правосуђу и царини.

Србија и даље инсистира да је Резолуција 1244 важећи правни основ и да је УНМИК једина легитимна међународна мисија на КиМ, док у пракси институције воде Европска унија и НАТО.

Закључак

Чињеница је да се и даље преговара и да никада у горем положају није био српски нарад на Космету од агресије и отимања Косова и Метохије, Срба је све мање на Космету и живе у страху.

Северни део Митровицe полако у потпуности преузимају шиптари, отварају своје кафиће и отимају локале, хапсе србе и због мајице (Косово је Србија) а Срби немају помоћ ниоткуда а и запад и Русија ћути… помоћи ниоткуд.

А по Србији слободно шетају шиптари (тако и треба да буде), по Прешевској долини, Бујановцу, Кончуљу… подижу и УЋК споменике и албанске заставе (што није нормално)… и нема реципроцитета у Србији за њих, а ни хапшења… за разлику од Срба на Космету.

Али, питање Космета није решено све док ми не признамо независност, то је свима јасно па и ЕУ… отуда и непрестани притисци ЕУ и нервоза Куртија… а њима је дозвољено све од стране сила са запада и ЕУ.

Тако да је Србија у врло тешком положају, било шта да уради… пошто су ,,шиптари“ чедо сила са запада и Нато-а и ЕУ.

Али, надам се да ће доћи боља времена и другачије светске околности и прерасподеле.

Косово и Метохија је наш Јерусалим

Ако Космет изгубимо нестаћемо као народ на то нас обавезују наши стари преци који су се за Космет борили, патили, крварили, гинули кроз векове, да би ми данас знали ко смо. Ми немамо право да га се одрекнемо. Тамо су преко хиљаду цркава и манастира и њихова, наша црквена земља (метох) отуда и назив Косово и Метохија који смета шиптарима, баш тај Метох који говори чија је то земља као и сваки камен.

Нико не брани шиптарима да живе на том простору иако су нас протерали (мислим на Нато…) са аутохтоних простора… а много је што нас терају да се и од црквеног метоха и наше Српске земље одрекнемо и да све то буде под окриљем туђина и освајача. То је исто као да оца и мајку тераш да се одрекну свог детета.

То неће и не може нико да преда и да на поклон због тренутне благодети и тренутних политичких интереса. То је наш крст који носи сваки Србин на леђима а да није можда тога ни свестан… ако га заврљачимо, само тренутно ћемо скинути терет. А терет ће се свалити на нашу децу која неће временом ни знати ко су и шта су, а нас ће се стидети.

Ми знамо добро да га тренутно не можемо вратити у своје окриље у оваквом окружењу или сулудим ратом, који би био погубан за нас (сјатили би се сви на нас… као и 1999.год). Зато морамо добро вагати и мерити и гледати само наше српске интересе који неће прећи црвену линију (линију признања) и мудро преговарати и упознавати свет о нашој патњи и злочинима.

Косово и Метохија је свети завет сваког Србина.

Зато нема роптања док носимо Косметски крст. Космет је наша матица и наша Света земља хтели то ми или не.

Живела Србија и наша Света земља Косово и Метохија.

*Јевреји су скоро две хиљаде година говорили ,,ДОГОДИНЕ У ЈЕРУСАЛИМУ“… и данас су тамо, никада га се нису одрекли ни под мукама. Зато су данас и моћан народ, народ за поштовање… а расут по целом свету.

И ми смо чекали скоро 500 година ослобођење Космета (Старе Србије) после окупације од стране Османлија.

А код нас подсмех изазива код појединаца ,,ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ“ или ,,ДОГОДИНЕ НА КОСМЕТУ“.

То је зато што немамо више од једног века стратегију, оквир и циљ… границу преко које не смемо ићи.

ДОГОДИНЕ НА КОСМЕТУ!

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја