Шест дана у Србији

Пише: Муравjев Александар Николајевич, руководилац Руско-српског клуба основне школе броj. 11 града Шуја Ивановске области у Русиjи

Дошао сам након дугог летења са аеродрома до хотела у вечерњем сумраку, упркос умору, пронашао сам снагу за шетњу по Београду. Види се да Београд живи ноћним животом и ужива у томе.

Следећег дана посетио сам Народни музеј, где сам дуго тражио и ипак пронашао слику велике Надежде  Петровић  «Косовске божури» (1913).  А тај избор није случајан. Такође, инспирисан сам бесмртним ремек-делом, наши млади уметника, на српски празник Видовдан сваке године цртају цртеже за учешће на једном од уметничких конкурса петроградске «Академије Србије». Све у свему, музеј ме је импресионирао великом разноликошћу.

Увече у Београду у угодном кафићу на обали реке Саве сре сам се са Михаилом Јарујевим, руководиоцем Ивановског Руско-Балканског центра и Слободаном Димитријевићем, познатим српским политичаром и друштвенником.

Реч је била о развоју образовне сарадње школа Србије, Републике Српске и Шуjи. Ово је један од обећавајућих праваца рада наше школе №11, који ће се несумњиво развијати.

Као што је познато, почетком овог лета Слободан Димитријевић је посетио Ивановску област. Надамо се да ће посети у будућности  и нашу стару Шују.

Следећег дана ујутру посетио сам Руски дом (Центар руске науке и културе). Тамо ме је гостољубиво дочекао сарадник организације, познати историчар-балканиста, кандидат историјских наука Георгиј Николајевич Енгелгардт. Георгиј Николајевич ме је провео и говорио о прошлости ове јединствене културне установе. Руски дом је свечано отворен 1933 године у присуству краљевске породице Југославије, постајући пуноправни културни центар руске емиграције. Данас Руски дом често организује концерте руских артиста и музичара, састанке са културним лицима, изложбе, фестивале, конкурсе, пројекције филмова, лекционе догађаје.

Детаљно сам рекао Георгију Николајевичу о сарадњи шујске основне школе броj. 11 са основном школом „Бубањски хероји“ у Нишу. Била је истакнута важност овог рада и акцентована пажња на посебности и потешкоће руско-српске сарадње у области образовања.

Шујском клубу су предате књиге о историји Србије и Руског дома. Заузврат сам Руском дому поклонио нашу збирку есеја и дела ученика „Словенски мозаик „(2023) и свежи часопис „Балкански дипломат“.

Београд је у целини велик и многолик, овде се нисам осећао туђим. На улицама Београда постоји осећај као да сам у Нижњем Новгороду или Јарославу.

Следећег јутра отишао сам у Ниш, значајан град на југу Србије. Гледајући из аутобуса било је облачно, пејзаж је постајао све брдовитији, брда су замењена ниским планинама. Коначно, у међупланинској котлини се појавио Ниш.

И ево сусрет – радостан тренутак у мом животу, када не може само да се дружите преко друштвених мрежа, већ и да видите своје колеге из школе «Бубањски хероји». Сачекали су ме на станици колега историчар Ђорђе Бојанић и вероучитељ ђакон Дејан Јовановић, који раде у школи «Бубањски хероји». Одавно сам знао да је на основу стручности Завода за истраживање квалитета образовања ова школа међу десет најбољих школа у Србији.

Топло су ме дочекали педагози из Тим за међународну сарадњу ове школе који предводи историчар Ђорђе Бојанић. Милош Митић, заменик директора, поздравио ме је у својој канцеларији. Разговор је био дуг, говорили смо о резултатима сарадње и његовоj перспективи. Историчар Ђорђе Бојанић и наставник веронауке ђакон Дејан Јовановић нагласили су да, упркос свим потешкоћама и великим удаљеностима, сарадња није престала. Професор ликовне уметности Ивана Вујић, професор српског језика Александра Савић, школски психолог Маја Рудић  такође су присуствовали овом пријатном и братском састанку.

Током протекле деценије снимали смо заједничке филмове, одржали смо интернет и скајп часове и конкурсе цртежа, објављена је и заједничка збирка радова ученика. Наше колеге су учествовале на конференцијама у руским градовима Иваново и Армавиру, где је учествовао са својим радом на научној конференцији и колега историчар Ђорђе Бојанић.

Обишли смо и Градсу кућу у Нишу, где је одржан неформални разговор са већником града Стеваном Веселиновићем. Разговарали смо о контактима у образовању. Ја и мој колега професор Ђорђе Бојанић говорили смо о томе да је десетогодишњи рад на заједничким темама и пројектима помогао да се успостави не само пословни, већ и истински пријатељски односи школе броj. 11 г. Шуjи и школе «Бубањски хероји» у Нишу.

Посетили смо и Нишку општину Палилула, где су нас срдачно примили председник општине Братислав Вучковић и његов сарадник Драган Терзић. Разговарали смо о резултатима десетогодишње сарадње школских колектива и његовим перспективама, и о могућности посете делегације општине Палилула и школе Бубањски хероји из Ниша, школи броj. 11. и граду Шуји.

Након прегледа школе и посете администрацији, почела је наша пешачки и аутомобилски обилазак Ниша и околине. Самном су били Деjан Јовановић,  Ђорђе Бојанић и председник Друштва руско-српског пријатељства «Гроф Сава Владиславић» Дејан Серафимовић.

Може се рећи да су за два дана посећена сва значајна места Ниша и околине. Међу њима је нишка Tврђава, и улице старог Ниша.

Посетили смо споменик совјетским ратницима који су погинули у октобру 1944 године током такозваног Нишког инциндента, када су амерички авиони напали колону совјетских војника недалеко од Ниша.

Обишли смо и споменик Нишки инцидент који се налази на путу за Топоницу.

Посетили смо концлогор Црвени Крст у Нишу. Овде су од 1941.до 1944 године нацисти држали око 30.000 ратних заробљеника и грађанских заложника. У великој већини су то били Срби. Међу затвореницима је било неколико совјетских ратних заробљеника. Сада је овде Меморијални музеј.

На брду Бубањ фашисти су погубили више од 12.000 људи. Професор Бојанић посебно наглашава да је то био чин геноцида над српским недужним становништвом. Сваке године ученици његове школе, назване по херојима отпора и борбе, на овом месту одржавају за памћене манифестације и обележавају Дан заставе и српског јединства.

Обишли смо и Горњи Адровац код Алексинца, место где су се 1876 године заједно борили и умирали српски војници и руски добровољци током српско-турског рата.

Ту је херојском смрћу погинуо пуковник Н.Н. Рајевски, који је постао прототип Вронског, хероја романа „Ана Карењина“. А у манастиру Светои Роман, у српској земљи, његово срце заувек почива. У том манастиру почивају и мошти једног од најпоштованијих светитеља Србије – Свети Роман.

Сетио сам се да смо 2015. године започели образовне контакте и радили сам два филма о руској помоћи Србији, у једном од њих се говорило о жртвеном подвигу Рајевског. У стварању једног од њих учествовали су и шујски ученици, заједно са ученицима школе ,,Бубањски хероји“.

Посебно ме је импресионирала Ћеле кула – трагично сведочанство борбе за слободу српског народа. Заједно са колегама посетили смо и Меморијал на брду Чегар. Овде се 31. маја 1809. године догодила једна од најпознатијих и најважнијих битака Првог српског устанка.

Године 2016. писао сам о томе да су ученици основне школе „Бубански хероји“ створили филм о трагичној страници прошлости српског народа – историји стварања Ћеле-кула од одсечених глава палих српских ратника, коју су Турци изградили 1809. године након тешке победе над српским побуњеницима у бици на Чегру.

И сада сам на местима о којима сам раније знао из књига и филмова.

Познато је да је Србија мост између Истока и Запада. Били смо око мале цркве која је у народу названа Латинска у Горњем Матејевцу одакле се пружа прелеп поглед на околину Ниша. Овде су се у 12. веку крсташи заустављали на путу до Гроба Господњег.

Храм Светог Василија Острожског у Нишу је још једна значајна знаменитост. Унутра су на зидовима храма на мраморним плочама узрезана имена свих војника српске војске палих током ратова у бившој Југославији 1991-1999.

Обишли смо и локалитет ,,Медијану“.  Античко наслеђе древног Наисуса (Римљани су тако звали Ниш) пажљиво се чува у Националном музејском комплексу. Овде је рођен цар Константин Велики.

Када посетиш Медијану, схватићеш да историја града има много хиљада година. Ниш је веома гостољубив град, чији становници чувају сећање на генерације хероја и радника који су створили град на обали Нишаве.

Последње јутро у Нишу, срео сам се са Ђорђе  Јанковићем, супредседником Друштва руских сународника „Наjсус“.

Нешто касније, нашем разговору придружили су се и моје cрпске колеге и моји домаћини Ђорђе Бојанић и Дејан Јовановић. Детаљно смо разговарали о сарадњи школа из Шуjе и Ниша, и о публикацијама у рускоjезичној новини „Слово југа“ која се издаје у Нишу.

Пријатељи из Ниша знају да је пријатељство школе из Ниша и Шуjе постало вишегодишње и традиционално, а сарадња ће се наставити и даље.

Из Ниша вратио сам се за Београд и  још једном сам прошетао зидинама београдске тврђаве Калемегдан. Посматрао сам панораму Београда са земунске куле Гардош. Последњег дана боравка успео сам да посетим Нови Сад на прелепом плавом Дунаву и духовни центар српског православља Сремске Карловце.

Шест дана је прошло изненађујуће брзо и предивно.

Путовање у братску Србију учврстило је моје дугогодишње поверење и потребу за даљом сарадњом са српским пријатељима.

Изражавам захвалност Руском дому у Београду, администрацији града Ниша, општинама Палилула и Пантелеj и колективу школе „Бубански хероји“ за диван пријем и добар став за будућу сарадњу.

Пише: Муравjев Александар Николајевич, руководилац Руско-српског клуба основне школе броj. 11 града Шуја Ивановске области у Русиjи

Август 2025

Приредила: Српска историја