Прва књига штампана у Београду – Четири и по века Београдског четворојеванђеља

У тренутку када је штампана прва књига у Београду, средином XVI века, град се већ више од три деценије налазио у саставу Османског царства, под владавином султана Сулејмана II Величанственог, који је Београд освојио 29. августа 1521. У овом периоду турске владавине, Београд постаје један од најпрометнијих градова европског дела Османског царства у коме се преплитало неколико главних копнених и […]

Read more

Горан Комар: Писмо митрополита црногорског Саве Петровића Дубровачкој републици (1771)

Писмо је настало у другој половини 1771. године у периоду у којем је Црном Гором управљао Шћепан Мали и свакако је потакнуто и његовим дјеловањем. Ово писмо се чува у Државном Архиву Дубровника. Исписао га је митрополитов помоћник, али на другој страни се види препознатљиви митрополитов потпис. Митрополит се и овим писмом титулише као архиепископ и митрополит. У њему упозорава Дубровчане на […]

Read more

Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника. Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био […]

Read more

Најстарија књига из Пирота

Пиротски истраживач Жељко Перовић, који последњих година истражује архив Старе цркве у Пироту, у народу познатије као Пазарска црква, открива ексклузивно за Пиротске вести судбину најстарије пиротске књиге настале кад и Градић на Калеу, писане на српскословенском језику, на пергаменту, у доба Немањића, крајем 13. или почетком 14. века. Ова књига, како отрива Перовић за Пиротске вести, игром случаја, преживела […]

Read more

Камена казивања ратника – Крајпуташи – душа у камену

Гинули су ратници  далеко од родног краја, а епитафи на  споменицима данас су готово нечитки: нагризају их године, кише, ветрови, лишајеви, људски немар, сви помало… Једна од знаменитости Србије (па и нашег краја) су споменици крајпуташи. Има их широм Србије, посебно у западној, а највише  украј путева и на раскршћима и сабориштима моравичког, драгачевског, чачанског и краљевачког краја. Познати српски […]

Read more

Зашто се вишеструко умањује број убијених Срба у боју на Чегру

Уз дивљење херојским делима тих Синђелића јунака, истичем податак о коме се мало или готово уопште и не зна у нашем народу па и у стручним круговима. Наиме, реч је о броју узиданих лобања у познатој Ћеле-кули који је у, својим записима, навео познати француски путописац Алфонс де Ламартин. Враћајући се из Цариграда преко Ниша за Србију 1833. године он […]

Read more

Почетак „РАЦИЈЕ“ у јужној Бачкој 1942.

На данашњи дан 1942. отпочео је месецима планирани геноцид, који је мађарски окупатор назвао „Рацијом“ са циљем да затре српски и јеврејски народ и ликвидира антинацисте сваког порекла.  Страшни ледени јануарски дани 1942. су последњи дах око 25.000 наших суграђана (подаци новосадског Музеја из 1984.), а уследили су након бројних злодела у години окупације 1941: –         априлски погром 3.500 Бачвана, […]

Read more

Браћа Лујо и Иво Војновић и отимање српског Дубровника почетком 20. века

Браћа Лујо и Иво Војновић: дубровачка властела, са звуком гусала у души „Ја ћутим да ми у жилама тече српска крв оних Војновића који, по српским и руским пољанама, до наше добе, мачем написаше неколико страница историје српског народа. Па како они нису могли бити до српски великаши, тако и  ја, ништаван њихов потомак, нисам и не могу друго да […]

Read more

Ово је Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке

Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Слика жене што погурено корача ратном пустињом: у носиљци на леђима беба, за руку води девојчицу. Прст ставља на усне и показује […]

Read more

Папа Гргур XI о вјерским приликама у средњовјековној Босни

Овај папа је босанским фрањевцима исправом издатом јуна 1372. дозволио да подигну цркве, капеле, ораторије, гробља и друго што је добро за службу „у (Угарској) такође Рашкој, Бесарабији (Влашкој) и другим крајевима који су у њиховој околини, гдје живе многи шизматици и јеретици“. Зато је дозволио да преузму и оснују „у тргу Руднику који припада области племенитог мужа Николе Алтомановића […]

Read more
1 2