Ђорђе Бојанић

Бојанић: ЗА СРПСКО САБРАЊЕ „МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА“

Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму, као што он подсећа Јевреје на њихово страдалаштво.

Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали, та солидарност данас не значи много али би значила њиховим породицама.

Ко се данас још сећа ненаоружаних војника мучки побијених по Словнији (Кочевје…), небројаних цивила у Хрватској (Олуја…), Босни и Херцеговини (Братунац…), Космету, као и о јуначким борбама на Паштрику, Кошарама. Да ли се сећамо оних несрећника којима су органи вађени у жутој кући? Да не набрајам више, доста тога бих сигурно прескочио. Зато нам је потребно то сабрање у МЕМОРИЈАЛНОМ ЦЕНТРУ.

Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе. Када му се ишчупа историјски корен постојања и битисања, он постаје зомби руља. Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свести, престаје да има узоре и за њега више ништа није свето – па ни жртве које су пале, да би он данас уопште постојао.

О погрому Јевреја зна цео свет,  о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц. Али трагедија је у томе што Срби немају као што имају Јевреји свој Меморијални центар Јад Вашем.

Све оно негативно, патолошко и злочиначко што је карактерисало наци-фашизам и његове слуге достигло је врхунац у геноциду над децом. Убијајући нејач, крвници су показивали најмрачнију страну свога бића. На најсуровији начин уништавали су животе дечака и девојчица, од којих су многи били још у пеленама.

Па ваљда су ове жртве заслужиле бар један скроман МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР. Јесу сигурно… заслужили су не скроман него грандиозан МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР. Зар је оволико година требало… а надам се да нећемо јoш дуго чекати…! То би било од великог значаја за туристе и млађе генерације, које би обилазиле Меморијални центар кроз организоване екскурзије, и из тог обиласка доста тога научили о Српском страдалаштву, које би било обухваћено све на једном месту.

Не знам зашто се чекало и чека…ми не смемо гледати туђе интересе поготову по том питању… морамо знати и то да главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише, а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише, јер само писани траг остаје за века и векова.

Јасеновац мора бити порука и опомена генерацијама које стасају да се зло које се десило у овом времену више ником и  никад не понови.

НИШ ЈЕ ДОБИО ОНО ШТО СРБИЈА ЧЕКА ДЕЦЕНИЈАМА… ЦЕЛОКУПНА ИСТОРИЈА НА ЈЕДНОМ МЕСТУ И ВЕЛИКИ БРОЈ ФОТОГРАФИЈА ЖРТВА КОЈЕ СУ ПАЛЕ ЗА ОДБРАНУ ОД АГРЕСОРА И ОСВАЈАЧА

Срећом да ми данас у Нишу имамо музеј у коме је јединствено и професионално саткана целокупна историја Српског народа, инпресивно, очаравајуће, урађено је оно на шта се чекало деценијама, оно што Србија није имала до сада, целокупна Српска историја на једном месту. А за све ово најзаслужнији је командант Копнене војске Србије генерал Милосав Симовић и његови сарадници. Музеј Копнене војске налази се у холовима Команде на свим спратовима на око хиљаду метара квадратних површине и настајао је од 2015. до данас.

Нама је преко потребна  национална стратегија и национални оквир.

Морамо створити и осмислити стратегију и национални програм Србије, када те оквире имамо, лако нам је да даље делујемо и да се боримо за наше територије Косово и Метохију и Републику Српску… али без стратегије и националног програма, биће све тешко.

И ово сједињавање Српске историје је део тог оквира, када немамо ни маузолеј за све српске страдалнике од освајача и агресора… а наш генерал Симовић је то препознао.

Ми данас живимо у времену у коме се наша историја скрнави, лажира и изврће, чак и суве чињенице… а ми ћутимо, ћутимо и за србина Скендербега (Ђурађа Кастриота), отеше нам га албанци, споменика по Албанији и Косову и Метохији свуда, величају га као албанског националног хероја и заснивају историју на њему, лажу да су потомци Илира, отимају и скрнаве нам Немањиће, Милош Обилића, Карађорђа. Други нам лажирају жртве Јасеновачких мученика, умањују број жртава, а тамо јаме још затрпане и препуне. У Црној Гори више нема места у образовању за Јована Дучића, Десанку Максимовић, Јову Змаја… стварају неку другу цркву, скрнаве српско писмо и језик… историја без чињеница, историја која се заснива на извртању чињеница, присвајању, отимању и крађи идентитета оног коме ни сами не припадају. У жељи да формирају вештачку заједницу… па сурово газе по чињеницама и истини до свог накарадног циља, циља да створе себе у оно што нису и коме не припадају.

Данас имамо нову нацију ,,Македонску“ а некада су тамо живели Срби и та територија се називала СТАРА (ЈУЖНА) СРБИЈА, а данас појединци кажу да су били ,,под окупацијом“ Србије. Македонци… вратите се својим коренима. Ваша земља је ЈУЖНА СРБИЈА, увек била и биће! Подршка свим Србима у Македонији, да буду оно што јесу, СРБИ!

ОВО НИ ЈЕДАН СРБИН НЕ ТРЕБА  ДА ЗАБОРАВИ, ЈЕР ТО НАМ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ НАШИ ИЗМУЧЕНИ И НА НАЈСВИРЕПИЈИ НАЧИН УБИЈАНИ И ЗВЕРСКИ МУЧЕНИ ПРЕЦИ!  СЛАВА ИМ!

Верзија слике за сајт 3Зато нам је и преко потребан „МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА“.

Али за све то треба нам подршка СРПСКОГ народа а са том подршком добићемо и подршку надлежних институција. Надам се да ће се и САНУ ускоро огласити са конкретним мерама… а велику наду полажем у академика Василија Крестића.

Ако хоћете да уништите један народ … уништите његову историју… за то вам рат не треба !!!

То се нажалост нама десило и дешава… време је да се расвестимо !!!

ДОК НАМ СРПСКА ИСТОРИЈА НЕ БУДЕ ПРИОРИТЕТ И ДВОГЛЕД, ДОК НЕ ПОЧНЕМО ДА УЧИМО ИЗ ЊЕ И САГЛЕДАВАМО БУДУЋНОСТ И РАЗУМЕМО ОПАСНОСТ… биће тешко по нас, а ако је разумемо, видећемо и будућност као што из ње видимо прошлост, тако ћемо сагледати и опасност. Ми морамо учити из сопствених грешака… а имамо их на претек.

Ко разуме… разумео је.

Иницијатива за изградњу коначно постоји, ИМА НАДЕ!

Приредио Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Кључне речи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close
Close