Бојанић: ИМА И ДРУГИХ НЕЗВАНИЧНИХ ИЗВОРА КОЈИ ТВРДЕ ДА СВЕТИ САВА НИЈЕ СПАЉЕН (видео)
Велико је питање, зашто се не утврди истина, кад већ постоји прича, ко не дозвољава да се уради ДНК анализа, да ли смо свесни да на тај начин скрнавимо сопствену историју и тако тумарамо у њој, коме то одговра и зашто… велико је питање? Или како зборе још из давнина нек монаси и духовници да Срби још нису заслужили да им се Сава појави и да ће се он појавити када заслуже. Можда стварно још није дошао тај тренутак... а врло лако се може утврди истина.
МАНАСТИР ЖДРЕБАОНИК ЧУВА ТАЈНУ СВЕТОГ САВЕ
У разговору са монахињом манастира Ждребаоник добио сам потврдне информације да је 9. новембра 2013. год, приликом пресвлачења моштију светог Арсенија Сремца на лобањи утврђено да пише (урезано) ,,Сава српски” (на челу изнад десне слепоочнице) и да моштима недостаје рука (а Савина лева рука је сачувана, и чува се у манастиру Св. Тројице код Пљеваља).
Блаженопочивши митрополит Амфилохије рекао је тада монахињама да још није време да Срби сазнају истину и да се сачека, Светитељ ће се сам пројавити и дати знак… слично је рекао и патријарх Павле.
О овој причи има доста текстова и тврдњи да мошти Светог Саве нису спаљене на Врачару, већ се и данас чувају у манастиру Ждребаоник.
Али питам се да ли би олако тадашњи монаси и верски народ дозволио спаљивање моштију, када се знало у каквим приликама се живи.
Зато и остаје велико питање да ли су мошти Светог Саве спаљене на Врачару или подметнуте?
Читајући неке незваничне изворе кажу да су мошти скриване у пећинама од османског зулума и агресије, па у манастиру Довоља, у Морачи и у Кучима па у манастир Ждребаоник (код Даниловграда, 17 км од Острога), кажу да се чувају испод иконе Светог Саве, али са натписом Свети Арсеније Сремац (наследник Светог Саве на месту архиепископа) где се сматра (у одређеним круговима) да се Савине мошти и данас тамо налазе.
Занимљиво је и то да Синан Паша свакако није могао да спали мошти јер је још Димитрије Руварац утврдио да је Синан Паша скинут са места везира у том времену. Занимљиво је и то да је остао и кивот, штап Савин који је откупљен од муслиманске породице, па рука Савина. Чудно је да није све спаљено?
На темељу расправе коју је неколико година раније (1926) објавио прота Стеван Димитријевић, професор Теолошког факултета у Београду Мирко Драговић је написао нову, где тврдии да Свети Сава није спаљен на Врачару и да су тај мит створили сами Срби. Књига “Свети Сава није спаљен: историска расправа”, Штампарија, печаторезница и књиговезница Јадран, Пожаревац, 1930.
Ову научну расправу која је на 16 страна можете преузети преко овог линка и сазнати доста тога…
Sava nije spaljen – Mirko Dragović, 1930. pdf
О овој теми пише писац и новинар Влада Арсић у својој књизи ,,Осиње гнездо”, како аутор каже, књига је заснована на неоспорним историјским чињеницама.
Био сам лично на том месту, које одаје мир и улива снагу.
Ред је и морање да се то већ једном утврди… можда са Савиним моштима кренемо ка уједињењу свих Срба на овим просторима. Можда нам на тај начин и помогне!
Фотографије: Ђорђе Бојанић
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
