Француски опат Ардура „цензурише“ историјску грађу о хрватском кардиналу. Бојазан од одговорности Свете столице за ратне догађаје на Балкану.
Упркос обећању папе Фрање да ће историчарима и истраживачима геноцида бити доступна досад необјављена грађа ватиканских архива везана за контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца, Света столица ове документе још држи под кључем.
Ово питање, између осталих, отворено је на последњом, четвртом по реду, састанку Мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције, који је прошле недеље одржан у Славонској Пожеги. Тим српских владика, појачан историчарима Љубодрагом Димићем, Миланом Кољанином и Радмилом Радић, на овој сесији указао је и на проблем „бункерисане“ документације. Намера делегације СПЦ била је да изврши притисак на модератора састанака француског опата Бернара Ардуру, који је као шеф ватиканског Одељења за историјске науке, преузео обавезу да откључа тајновиту грађу.
Иако међу члановима Мешовите комисије влада „завет ћутања“ о разговорима са представницима Католичке цркве на тему кардинала Степинца, у Патријаршији СПЦ незванично кажу да скривена акта још нису изашла на светло дана.
– Ова документа Ватикан деценијама држи ван очију јавности – наводе у врху СПЦ. – Реч је о преписци између надбискупа Степинца и представника Свете столице у НДХ опата Ђузепеа Марконија са једне, и тадашњег ватиканског државног секретара кардинала Луиђија Маљонеа и самог папе Пија Дванаестог, са друге стране. Ова грађа, како се претпоставља, могла би да покаже право лице усташког викара Степинца, али и да отвори низ других питања о односу Свете столице и политици геноцида и покрштавања коју је од 1941. до 1944. спроводила НДХ.
Управо овим аргументом у црквеним круговима тумачи се затвореност Ватикана за отварање архива. У делу Римокатоличке цркве, наводно, постоји бојазан да би објављивање ове преписке указало не само на кривицу Алојзија Степинца за ратне догађаје у НДХ, већ и ширу одговорност Ватикана за ратне догађаје на Балкану. Блокада историјских досијеа приписује се управо опату Ардури, који је још пре готово годину дана обећао да ће чланови делегација ући у архив Ватикана.
Да неиспуњено обећање француског опата под знак питања ставља наставак дијалога сматра хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који се сматра најупућенијим у ток разговора две цркве о Степинцу. Он не искључује ни да српска страна о овом проблему обавести лично папу Фрању.
– Ардура спроводи тихи бојкот и онемогућава добронамерним истражитељима и појединим службеницима ватиканских архива да добију важне документе. Неки су казали да се по овом питању налазе „између чекића и наковља“ и да су „онемогућени“ да ураде оно што је до њих – објавио је Пилсел на хрватском публицистичком порталу „Аутограф“.
Пилсел наводи и да је опструкција обајављивања докумената изазвала незадовољство и „оштар дискурс“ делегације Српске патријрашије.
– Ако то не помогне, односно настави ли се или чак продуби ова врста бојкота, српским члановима Комисије неће остати други излаз него да се директно обрате папи, што неће проћи без међународног скандала и нових рана и подела – сматра Пилсел.
„Пацовски канали“
Ватикански архив крије мноштво „деликатне“ документације која би могла озбиљно да компромитује Римокатоличку цркву, јер би „гребање“ по случају Степинац могло да открије и нове детаље о „пацовским каналима“ којима су нацисти и усташе после рата преко врха Римокатоличке цркве збрињавани у Шпанији и Јужној Америци.
Српски историчари прижељкују увид у извештаје које је специјални изазланик Свете столице при НДХ кардинал Марконе слао из Загреба током рата, а посебно 1941. и 1942. године. Ново светло на Степинчеву улогу бацила би и досијеа која се тичу француског кардинала Ежена Тисерана, који је располагао информацијама о геноциду који спроводи усташки режим.
Извор: Новости
Преузето Магацин
