Ускоро документарни филм ,,СТРАДАЊЕ МОНАХА У МАНАСТИРУ МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА“ (видео)
У режији Ђорђа Бојанића, технички уредник ђакон Дејан Јовановић, наратор Владимир Јоцовић, глумац. Филм је рађен са Благословом игимана манастира Михољска Превлака архимандрита Бенедикта
Прича о којој се мудро и дуго ћутало. Биће то занимљива прича о ономе о чему се врло мало зна.
Кроз филм нас води наратор Владимир Јоцовић, причом употпуњеном казивањем архимандрита Бенедикта и причом оца Михајла… они нас воде кроз причу манастира, страдању Превлачких монаха који су отровани од стране католика, монахиње Екатарине која је обновила цркву, богатој манастирској ризници, о Иловачкој крмчији Светог Саве, најстаријој икони Св. Никоке која се чува у ризници манастира, Крстионице сузе Његошеве коју су верници бранили да је не сруше (тада су кренуле и литије по Црној Гори, које су и довеле до политичких промена).
У низу острва Тиватског залива – Боке которске, познатијих под називом Кртољски архипелаг, као бисер Јадранског мора, налази се острво Цвећа.
Управо на њему је подигнут манастир посвећен Светом архангелу Михаилу, познатији као Михољска превлака.
Овај манастир има историјски значај за Српску православну цркву. Наиме, након добијања црквене аутокефалности, први српски архиепископ Свети Сава је за седиште новоустановљене Зетске епископије одредио управо овај манастир.
У њему је, 1262. године настао Иловачки препис Законоправила Светог Саве, то јест Крмчије, најстарији сачувани препис Законоправила. Писан је на пергаменту и има 398 листова. Вековима је чуван у овом манастиру, и то до Другог светског рата, када је од стране усташа украден и однешен у Загреб. Данас се чува у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу.
Данас, седиште средњовековне Зетске епископије још увек почива у рушевинама.
У непосредној близини, налази се црква Свете Тројице, у којој се чувају мошти 72 Михољских мученика страдалих од римокатолика Млечана средином 15. века, тачније 1452. године.
Дуго се ћутало о овом злочину, који је вековима био прекривен велом тајне.
Ипак, нема ничег скривеног што се неће открити, и тајног што се неће дознати. Свете мошти монаха мученика су пронађене 1997. године. Исте године, токсиколошким анализама рађеним на Војно Медицинској Академији у Београду, тровање монаха добило је званичну потврду.
Обнова овог значајног за Србе манастира траје и даље.
Током своје дуге историје, Превлачки манастир је више пута рушен и обнављан.
Српски краљ Стефан Првовенчани затекао је 1185. године манастир у рушевинама.
Исти је обновио до 1219. године као своју задужбину. Да би убрзо у обновљеном манастиру, његов брат, Свети Сава, тада већ први архиепископ српски, основао српско-православну епископију, прву у Зети и на Приморју.
Цар Душан је исту подигао на ниво митрополије средином 14. века, тачније априла 1346. истовремено када је подигао Српску православну цркву на ниво патријаршије, са седиштем у Пећи. До тада је Михољска метохија била је значајнија и важнија од Пећке. Била је старија, а и налазила се на истуреном месту – на судару цивилизација Истока и Запада.
На овом месту се налазио велики манастир са три олтара и великим звоником који је засметао римокатолицима. У намери да униште манастир, расадник Православне духовности, затровали су велике рибе и донели их монасима на дар. Да би се отклонила сваку сумња, дошао је и један властелин которски са противотровом, с намером да се након вечере врати. Али, и он се отровао и умро заједно са 72 српска православна монаха. После овог злочина народ се и даље ту окупљао на велике празнике. Тада их, непријатељи их оклеветаше млетачкој влади да се ту скупљају због организовања рушења млетачке власти.
Одмах је послана једна галија која је разорила манастир, о овоме је писао Лазар Томановић.
Такође, има извора који сведоче, да су одмах по тровању монаха прогласили епидемију заразне болести куге и срушили манастир, да не би дошло до даљег ширења заразе.
Ипак, 1997. године, токсиколошким анализама рађеним на Војно Медицинској Академији у Београду, потврђено је да су монаси отровани.
Филм је у режији историчара Ђорђа Бојанића.
Монтажа: ђакон Дејан Јовановић.
Наратор: глумац Владимир Јоцовић.
Нараторски текст: Ђорђе Бојанић уз сарадњу са ђаконом Дејаном Јовановићем.
Камера (видео) и фотографије: Ђорђе Бојанић.
У филму чућемо и казивање песника др Данила Васојевића о Превлачкој плавој гробници.
Трејлер за филм урадио је Славен Стевелић а музика тамбурашки оркестар 100% ћирилица.
Хвала Роману Таирову и брату Гојку Раичевићу (главни уредник ИН4С) на сарадњи и дрону.
Плакат за филм: Филип Клаин.
Све ово што радим је без донација и прилога, нико овај пројекат не финансира. Филм по реализацији биће приказан на сајту Српска историја преко јутјуба, и неће имати комерцијалну и финансијску добит, моћи ће сви оператери и сајтови да емитују филм, без надокнаде, наглашава Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја.
*Хвала игуману Бенедикту и оцу Михајлу и целом братству🙏
Хвала им и на гостопримству, велика је то част.
Хвала Богу!
Фотографије: Ђорђе Бојанић
Приредила: Српска историја
