Делегација царске престонице Санкт Петербурга, даривала освећену икону Свете Ксеније Петербуршке и њене свете честице манастиру Свети Роман

Руска делегација која борави у Нишу а коју предводи Димитриј Рудољфович Тарасов (начелник одељења економског развоја Василеостровске општине Санкт Петербурга), броји више од 20 чланова, представника града Санкт Петербурга и Василеостровског округа, привредника, удружења православних привредника са председником удружења.

Контакт је направљен новембра месеца када је заменик градоначелника Ниша проф. др Милош Банђур био у посети Василеостровском округу (Руска Федерација). Контакт је направљен са Александром Лисовим (руководилац непрофитне организације „Добар човек“) и Наталиом Коцев (руководилац Фонда међународног јединства православних народа у Србији), преноси Ђорђе Бојанић.

Икону Свете Ксеније Петербуршке и њене свете честице манастиру Свети Роман предао је јереј Артемијe Наумов, Управитељ Храма Светог Александра Митрополита Московског и храма Св. Серафима Висоцког. У видео прилогу можемо чути његову беседу…

Беседа оца Влајка Грабежа

Беседа игумана манастира Св. Роман, архимандрита Дамаскина

Пар речи о Светој Ксенији Петербуршкој (1730. – почетак 19. века)

Света Ксенија до удаје живела је лагодним животом. Удала се за царског пуковника по имену Андреј, са којим је живела у срећном браку. Била је срећно удата жена, верна свом супругу, који је живео овосветским животом. Међутим, он једне ноћи на пијанци изненада премину од пијанства, иако је био млад и доброга здравља.

Неочекивана смрт вољенога мужа срушила је читав Ксенијин свет. Имала је двадесет и шест година и није имала деце. Болом опхрвана удовица сагледала је свој бесмислени мали свет и ништавност свега што је поседовала, и одједном почела да схвата сву таштину овог пролазног живота и његове испразне среће. На опште запрепашћење својих пријатеља и рођака, Ксенија је почела да раздаје све што је имала. Новац и личне ствари разделила је сиромасима, а кућу је поклонила једној својој пријатељици.

У њеном житију пише да је после смрти свога мужа почела да носи његово одело и његово име. Свима је говорила да је муж жив, а да је она умрла. Све своје имање Ксенија је поделила сиротињи и тако сама постала сиромашна, а затим лутала по граду просећи милостињу и ноћу се молећи Богу.

„Због великих подвига и трпљења Господ је још за живота прославио Своју изабраницу. Слушкиња Божија Ксенија се удостојила дара прозревања у срца људска и у будућност“, написала је монахиња Таисија у животопису Ксеније Петербуршке. После 45 година скитања светитељка се упокојила у Господу.

…

Вечерас у Градској кући у Нишу је отворена изложба посвећена НАСЛЕЂУ ИСТАКНУТИХ ПРЕДУЗЕТНИКА РУСИЈЕ кроз историју. Изложба је преведена на српски језик и оставља импресивни утисак.

Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја