Српско име врло често у румунском фолклору, и то наравно наводи на одређене закључке…
Једна од најпопуларнијих игара у нашем народу је коло. Имамо их разних (ужичко, чачак, моравац, колубарски вез…), и ни сами не знамо колико. Карактеристичан ритам је 2/8 (или како се то обично у народу каже ‘двојка’), међутим, има и других тактова попут 7/8, 9/8, зависи из ког краја Србије потичу.
Осим за Србе, коло је генерално карактеристично за све јужнословенске народе. Исто значење има термин ОРО или ХОРО. Оро се као термин обично користи на подручјима југоисточне Србије, Црне Горе, Македоније и Бугарске.
Постоји још једна игра, готово идентичног карактера, која се нарочито очувала на простору Румуније и неких њених околних земаља, а то је ‘СРБА’ (чешће у употреби је САРБА или СИРБА). Претпоставља се да ова игра потиче од Срба са простора данашње Румуније, а одатле се ширила у разним правцима. Игра се у брзом темпу, у паровима или у кругу. Присутна је на простору Украјине, Молдавије, Мађарске, итд. Слика испод приказује једну молдавску поштанску марку са које видимо да је реч о врло популарној игри коју тамо називају СИРБА. Румуни најчешће користе назив САРБА и то на њиховом језику значи српски. Уосталом, Румуни овај термин користе за све словенске народе.
Сад ћу навести неколико примера румунских народних игара и објаснити шта значе, иначе све их можете пронаћи на www.youtube.com.
Sarba de la Lehliu – Ову композицију је код нас први снимио чувени хармоникаш Љубиша Павковић. Сам назив ми је пао у очи, па је тако кренуло и моје интересовање за ову тему. Lehliu је место (означено на мапи, мислим да их има више у Румунији), а шта значи Sarba већ смо објаснили. Sarba de la Campulung, Sarba de la Titu, Sarba da nunta ca la Dragasani, Sarba da la Trestiana, Sarba de la Hulubesti, Sarba de la Podu Iloaei… Све ово су места у разним областима данашње Румуније (означио сам њихове положаје на мапи приказаној испод). Тако и код нас велика већина назива кола у себи садржи неку одредницу везану за место. Затим имамо Sarba de la Nunta, што би на нашем језику значило српска свадба. Приметна је велика сличност ове игре са нашим Чачак колом. Sarba Loutaraesca – Румунска реч Lăutar означава класу традиционалних музичара, тзв. лаутара. Ова реч је изведена од речи лаута (жичани инструмент). Конкретно у овом случају превод би гласио српски виолинисти.
И данас се стварају нове ‘сарбе’, па имамо и неке са врло интересантним називима као што су Sirba Atractiva (коју је компоновао наш Влада Пановић, тренутни шеф народног оркестра РТС-а), Sarba criminala-српски криминалац, или Sarba studentilor-српски студенти.
Из свега овога видимо да је српско име врло често у румунском фолклору, и то наравно наводи на одређене закључке. Важно је истаћи да се ове игре у Румунији не сматрају играма Срба из Румуније, већ су то генерално игре румунског народа. Врло слично је и у суседној Молдавији.
Савремена историја сматра да су данашњи Румуни и Молдавци потомци Дачана, који припадају Трачким племенима. Римски цар Трајан (98-117 н.е) успео је да их покори у тзв. Дачким ратовима, 105. године. Њихов последњи краљ се звао Децебел, а његова престоница Сармизегетуза, касније названа Улпија Трајана. Једна од теорија о пореклу назива овог града каже да је то у прошлости био главни град Сармата и Гета (лат. SARMIS-ET-GETUS-A). Познато је то да се Срби код старијих писаца и језуитских историчара појављују врло често и под именом Сармати уместо Сарбати. Тако Ди Канж (Caroli Du Fresne Du Cange, католички свештеник и историчар из 17-ог века) у свом делу Illyricum vetu & novum historia бележи: „Србија се Сарматијом зове (Serblia Sarmatias cognominati)“. У античким изворима помиње се велики број сарматских племена: Јазиги, Роксолани, Алани, Масагети, Бали и Серби. Постоји још много примера који говоре у прилог овим чињеницама.
Бројни су закључци и бројна су питања која се на основу свега овога намећу, а да ли је цар Душан водио освајачке ратове или је једноставно све Србе ујединио у једну државу просудите сами?
Пише Дражен Живковић
