Колумна

Проф. др Микавица: Сви који покушавају да одбране историјску истину о српском страдању у два светска рата и после њих, посебно ако су у питању образоване и морално чисте личности, у медијима су скрајнути или исмејани и понижени

Прилагодили су се новим околностима, постали су истакнути прваци многих невладиних организација, предају историју на државним универзитетима, додворавају се интересима великих и моћних, западних велесила. Непоколебљиво истрајавају као борци против српске традиције, историју српског народа измештају у сферу митологије, преко електронских и штампаних медија намећу нашем народу мишљење да треба прихватити све што је у директној супротности са националним и државним интересима Србије и српског народа.

Пише, проф. др Дејан Микавица

Наше су небо везали жицом, по нашем мозгу цртају шеме, хоће још једну копију своју да њоме врате нестало време….Скоро ништа се није променило од оног времена када смо, још као гимназијалци, веровали да је прошло доба ауторитарне, комунистичке власти. Деца комуниста и присталице титоистичке политике данас су најистакнутији представници тзв. либерално-демократске политике, мондијалисти, кроатофили, космополити и аутошовинисти.

Прилагодили су се новим околностима, постали су истакнути прваци многих невладиних организација, предају историју на државним универзитетима, додворавају се интересима великих и моћних, западних велесила. Непоколебљиво истрајавају као борци против српске традиције, историју српског народа измештају у сферу митологије, преко електронских и штампаних медија намећу нашем народу мишљење да треба прихватити све што је у директној супротности са националним и државним интересима Србије и српског народа.

Подржавају хрватско-усташку политику као демократску, контролишу српске државне, научне и просветно-образовне установе и институције. Изјашњавају се као објективни тумачи политичких збивања у Црној Гори, Светосавље поистовећују са нацизмом, фаворизују оне који су у стању да напишу чланак, студију или књигу којом се обесмишљава све што чини српску културу и национално-државотворну мисао изузетном, узорном и недостижном.

После слома титоистичке диктатуре, мондијалистички опредељени родомрсци у Србији настављају свој нечастан посао, из године у годину, из дана у дан. Борба српског народа за признање права на самоопредељење и своју самосталну и независну државу поистовећује се идеолошком конструкцијом начертанијско-великосрпског хегемонизма управо онако како су га конципирали и представили аустроугарски властодршци и усташко-комунистички опредељени историописци.

Сви који покушавају да одбране историјску истину о српском страдању у два светска рата и после њих, посебно ако су у питању образоване и морално чисте личности, у медијима су скрајнути или исмејани и понижени. За Србију и Србе боре се усамљени појединци, они који од своје државе одавно не очекују ништа, они којима је стало највише или искључиво до своје савести. Они који умеју да замисле слободно небо и слободан живот за своју земљу и своје сународнике.

Пише, Проф. Др Дејан Микавица, запослен је као редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду. Дужност шефа Одсека за историју обављао је од 2004. до 2015. године.

 

Back to top button