Пелеш: ЈЕДИНА ПАНДЕМИЈА, КОЈА ТРАЈЕ У СРБИЈИ ДЕЦЕНИЈАМА

Прота Стева Димитријевић ја по повратку са студије из чувене Кијевске духовне академије за тему свог професорског испита (3. мај 1989.г.) имао „Свештеник и пољска привреда“. Интересантно је како се осврнуо на слободно време српског свештеника коме је препоручио да своје слободно време проводу у пчелињаку, јер је сматрао да „рад у пчелињаку опитомљује и самог свештеника.“ У свом раду је изнео и оштре критике на рачун српске интелигенције, баш као што је то учино др Арчибалд Рајс тридесетак година касније у свом чувеном тестаменту „Чујте Срби, чувајте се себе!“.

Питајући се где би српски свештеник требало да проводи своје слободне време, прота Стева је рекао:
„Да ли у смрдљивој и дуванским димом заоблаченој кавани где НАША ИНТЕЛИГЕНЦИЈА у дангуби ОДЖИВЉУЈЕ СВОЈ ВЕК, и убијајући здравље и стање, онеспособљава и дух свој за стварни рад; оће ли да тражи одмора у картама и доминама или у празном ћаскању, које је обично предмет понижавања ближњих и развијање порока рекла – казала. Не, није тамо место утврђеном пастиру. У врту, у воћњаку. код пчела – тамо он мора да проводи часове одмора, те да по примеру апостола предњачи другима у вредноћи, да одржава и богати здравље, и најзад, да поправља своје материјално стање, те да не мора ићи путем већине интелигенције, која најчешће на рачун уста своје деце и насушних домаћих потреба подмирује кавански буџет, и у бадависању не може да се нажали на тешку службу, а малу плату, са чега смо сви ми и у пословицу ушли.“

*Вероватно сте, драги пријатељи, приметили да Прота у свом излагању каже „кавана“, а не као ми данас „кафана“. Срби су се одрекли многих својих речи (тисућа је српска реч такође, као и још много других) из чисте лењости и незаинтересованости, препуштајући комунистима да о свему одлучују у име њих, па и о српском језику, на жалост.