Ђорђе Бојанић

Бојанић: Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима

Више пута рушен и подизан нови, данас окован бодљикавом жицом који чува тзв. косовска полиција.

После  славне Косовске битке и повлачења Турака, први споменик је подигао син кнеза Лазара, Стефан Лазаревић.

Постоје више извора о години постављања споменика, да је подигао стуб на попришту Косовске битке после мајског опела 1397. године које је Стефан посветио свом оцу Лазару.

Други извори говоре да је после битке код Ангоре, око 1404.год (има извора да је подигнут 1430.год) у близини цркве Самодрежа, поставио споменик који  је био у облику великог каменог стуб на коме су биле уклесане речи у спомен битке на Косову. Тај споменик су срушили Турци.

Данас поред споменика постоји камена реплика тог стуба, одмах уз споменик на Газиместану  на коме је натпис исти онакав какав је био уклесан у каменом стубу, првом споменику који је] био постављен на Газиместану. Овај натпис (запис) упућен је путнику намернику, у њему се величају храброст, честитост и духовност кнеза Лазара о Косовском боју из 1389. год, за који се сматра да га је саставио син и наследник кнеза Лазара, Стефан Лазаревић.

Бојанић: Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима

Други споменик подигнут је  у 19.веку, споменик је био од дрвета, и њега су Турци порушили.

Трећи споменик подигнут је 1924. године, после коначног ослобођења Косова од Турака октобра 1912.год, њега су Албанци до темеља срушили одмах после напада Хитлера на Југославију 6. априла 1941. године.

Бојанић: Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима
Извор: КМ Новине, преузето: https://www.in4s.net/

Четврти споменик на Газиместану, и највећи до сада, завршен је 1953. године. Овај данашњи споменик који је окован бодљикавом жицом од 1999. год, споменик је рад архитекте Александра Дерока, споменик је висок 25 метара.

У унутрашњости споменика налазе се степенице са 115 степеника које воде до врха куле.

На сваком степенишном одморишту налази се по једна мермерна плоча са уклесаним стиховима из косовског циклуса.

Мало ко зна да се на његовом врху налази велика бакарна плоча на којој је угравирана „траса“ српске и турске војске у Косовској бици 1389.

Бојанић: Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима
Извор: КМ Новине, преузето:
https://www.in4s.net/

На предњој страни споменика налазе се речи чувене клетве кнеза Лазара, коју нам је дао у аманет, којим путем морамо да идемо:

Ко је Србин и српскога рода,

А не дошао на Бој на Косово,

Не имао од срца порода

Ни мушкога ни девојачкога,

Од руке му ништа не родило

Рујно вино ни пшемоца бела

Рђом капо док му је колена…

Бојанић: Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима
Клетва кнеза Лазара

*Занимљива је и прича око ВИДОВДАНСКОГ ХРАМА, који је био и плану да се изгради. Макета овог храма налази се у музеју у Крушевцу.

Бојанић: Споменик на ГАЗИМЕСТАНУ, рушен и обнављан, одолеваће и даље вековима
Макета Видовданског храма

Ко зна зашто ово значајно здање за нас Србе није реализовано, има ту сагледавања из више углова. Суштина је да ми Срби до дан данас немамо нешто слично, Меморијални центар… који свакако морамо да имамо и изградимо га што пре. Да нам то буде место окупљања и сабрања за нас и наше потомке. Није ми јасно ко ту идеју кочи.

Овај грандиозни Видовдански храм, вајара  Ивана Мештровића требало је да се подигне на месту Косовске битке, на Газиместану. И поред почетне еуфорије, никада није изграђен, а и саму макету је пратила необична судбина.

Макета је прво била чувана у Београду, па је враћена кући у крушевачки Народни музеј.

Спомен маузолеј  је требао да буде дуг око 250 а широк око 200 м.

Занимљибо је и то да је ова макета храма 1915. изложена у Лондону.

Након Великог рата макета храма се враћа у Краљевину Југославију. Макета је била и по изложбама по САД тридесетих година прошлог века, ту јој се губи сваки траг, изгубљена је, али је пронађена у Њујорку, али се не зна тачана година проналажења. Макета је враћена у Београд. Поколоњена је музеју у Крушевцу поводом шест векова од оснивања града 1971. И данас је изложена у Народном музеју у Крушевцу. Мештровићева жеља била да се изграђени храм налази на Газиместану.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Back to top button