Ђорђе БојанићСрби Хрватске

Бојанић: ПРВИ ПОКОЉ У НДХ… тог дана  нико није знао за ужас у Гудовцу, о коме се и данас мало зна

МАСАКР И ПОКОЉ у Гудовацу, о коме Срби мало знају а у уџбеницима ни речи.

Истину о геноциду над нашим Српским народом заташкавали су не само злочинци народа чији су припадници починили злочине него и носиоци идеје југословенства из редова Српства, а данас делом то раде њихова деца… а имамо и струку која ,,вешто“ умањује број жртава у Јасеновцу… и да се прикрију трагови покоља и геноцида у НДХ над Србима од стране Хрвата-усташа.

Тог дана нико ниjе чуо ни пуцање митраљеза.

Гудовац  је село у близини Бјеловара.

У општини Гудовац било је око 2500 домова, од којих 60% српских, преко 3000 Срба.

Ту је извршено прво масовно убиство одмах после стварања НДХ, око 200 Срба зверски је убијено и преклано од стране хрвата који се догодило априла 1941.

Треба знати и то да у то време још није формирана усташка војска. Тај злолин починили су Хрвати.

Велика је грешка када се пише о злочинима у НДХ над србима, што се помињу само усташе… увек треба наводити од ,,хрвата-усташа“.

Хрвати су као изговор за убиство искористиле необјашњену смрт двојице својих присталица.

Хрват-усташа Дидо Кватерник одмах по стварању НДХ, добио је задатак да „очисти“ Бјеловар од Срба као и његову околину.

Одмах после зверског ПОКОЉА, хтвати су преживеле становнике Гудовца натерали да ископају масовну гробницу за жртве и полију тела живим кречом како би се убрзало распадање лешева… и прикрили трагиви зверства и безумља.

*Занимљива је и прича коју је записао 1970. у Аустралији, Миладин ВУЈИНОВИЋ у књизи ПРВИ ХРВАТСКИ МАСОВНИ ЗЛОЧИН… ево шта он пише:

,,На Гемајди (општинска ливада у Гудивцу, где је била ископана рака), Славко Кватерник и Унијат Мирко Павлешић су наредили да се Стеви Вуксану, јунаку са Балкана, извади живом срце! Јер је Стева био српски добровољац и носилац ордена: двоглави Бели Орао добијен у Церској битци и Карађорђеве Звезде са мачевима, добијене на Кајмакчалану, где је Стеван био рањен у стомак, држећи левом руком да му црева не испадну, док је десном руком изнео из бугарског рова живог бугарског официра-капетана и бацио га пред ноге Араљу Александу. Краљ Александар назвао је Стеву „Јунак са Балкана“, ставио му је Крађорђеву Звезду на груди, а цео II Гвоздени пук извршио је Стевану Вуксану поздрав у парадном маршу-дефилеу.

Хрватски доглавник питао је Стеву где му је стајала Звезда – Стеван одговара: „на српском срцу“, а затим громко узвикну: „Живела Небеска Србија“.

Славко Кватерник је био пренеражен, али се прибрао, ипак, и опсовао Стевану МАТЕР СРПСКУ. Стеван Вуксан му, попут Обилића и Принципа, достојанствено и хладно одговара: „ТИ НИКАДА НЕЋЕШ УБИТИ СРПСКОГ ЈУНАКА, О КОМЕ ЋЕ СРПСКЕ КЊИГЕ ПИСАТИ“…

Кад Стевану извадише срце, Цикош је командовао – ПОКОЉ!

Два тешка митраљеза проламали су долину Чесме. Срби су покошени по ногама, а затим рањени клани: недоклани бацани су у гроб, посути тоном неугашеног креча и многи још живи затрпани земљом! Србин Љубомир Швагоња из Малог Коренова – „Мала Србија“; отац три детета, тражио је од својих комшија да га живог не сахрањују – али су га они живог у гроб бацили и затрпали! Један Србин из села Брезе, рањен у руку, успео је, под окриљм ноћи, да побегне. Доцније је заклан у свом селу за време рата, када су хрватски војници поклали све старце и бабе.“

*Занимљив је говору усташе Миле Будала  у Госпићу 22. јуна 1941. он је формулисао програм деловања према Србима, који је 26. јуна објавио ,,Хрватски лист“… који гласи овако: ,,Један део Срба ћемо уништити, други ћемо иселити, остале ћемо превести у католичку веру и претворити их у Хрвате. Тако ће им се ускоро губити трагови, а оно што ће остати остаће само лоше сећање на њих. За Србе, Цигане и Јевреје имамо три милиона метака“.

*Занимљиво је и шта је будући хрватски министар спољних послова Младен Лорковић рекао:„Хрватска држава не може постојати ако у њој живи 1,8 милиона Срба и ако имамо снажну српску државу иза леђа, зато се трудимо да Срби нестану из наших крајева.“

*На месту масакра 1955. подигнута је костурница и маузолеј, као и споменик.

Споменик је миниран 1992. године од стране Хрвати… тада су споменик и маузолеј уништени. Споменик на Бјеловацу кроз петицију српског народа је обновљен 2010. године.

Срећом 2008. год у архив Војводине, допремљено је седам кутија личних докумената од ветерана Другог светског рата, југословенског дипломате и безбедносног званичника Славка Одића. Један од налаза у кутијама био је досије са око 600 страница под насловом „Усташки злочини у НДХ“, који се састоји углавном од извештаја немачких обавештајаца из 1941. и 1942. године.

*Тек  2019. године Архив Војводине ће објавити фотографије и цео списак имена убијених… од кога ли се истина крила и ко се штити?

УВЕК СМО СОПСТВЕНЕ ЏЕЛАТЕ ШТИТИЛИ, ПА И НА ОВАЈ НАЧИН КАДА СМО КРИЛИ АРХИВСКУ ГРАЂУ… ЕТО, КОКИКО ЈЕ БИЛО ПОТРЕБНО ВРЕНЕНА ДА ИСТИНС ИЗАЂЕ НА ВИДЕЛО.

-Коришћена литература: Миладин ВУЈИНОВИЋ (Види: Миладин Вујиновић, ПРВИ ХРВАТСКИ МАСОВНИ ЗЛОЧИН, „Службени Гласник“, Аделаиде – Едwардстоwн, С. Аустралиа, 10 мај 1970, Орган СНО у Аустралији).

Википедија.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја

Back to top button