Бојанић: Мало се зна о Аустроугарским логорима за Србе
Рат који је Аустро-Угарска повела 1914. године против Србије, није био само рат против Краљевине Србије, већ и против српског народа у целини и да се ти простори које је окупирала Аустро-Угарска очисте од Срба који су ту живели вековима.
Бечки двор је по отпочињању рата са Србијом почео да отвара наменске концентрационе логоре за Србе.
Први концетрациони логори у Европи дело су Аустро-Угара, а њихове жртве су биле искључво Срби.
На простору Аустроугарске за време Првог светског рата било је око 300 логора за Србе, а најзлогласнији били су: Арада, Добоја, Неђмеђера, Нежидера, Болдогасоња, Шопроњека, Маутхаузена, Ашаха на Дунаву, Јандриховице, Браунау.
Процене су да је у Аустроугарским логорима било затворено око 240000 Срба а убијено или умрло око 65000, има извора и да је страдало око 200000 Срба.
Трагично је што само у Добоју постоји споменик о страдалим Србима, за друга страдалаштва и логоре нема споменика или неких обележја којима држава Србија обележава ова места страдања Срба.
Логор у Добоју основан је крајем децембра 1915. године. У њему је било заточено око 46.000 Срба.
У логору је убијено око 12000 Срба, преминуло је око 700 детета.
У време комунистичке власти ова стратишта су била скоро заборављена и забрањивано је да се пише о њима. О овим стратиштима скоро да нема ништа у уџбеницима историје ни данас.
Др Јосип Шкарић свједочио је: Када сам као љекар упозорио команданта логора (аустроугарског официра)… да се обољелима од тешких цријевних болести даје као храна искључиво искључиво суха храна, тај господин ми је једноставно одговорио: „Ја, па шта ћемо. У историји се дешава да неке нације нестају, а друге се дижу… па шта се може против тога чинити, да овог пута нестане српске нације.“ Душан Паравац, Добојски логор: хроника о аустроугарском логору интернираца у Добоју 1915-1917, Добој 2002. стр. 47.
Логор Арадска тврђава се налази у граду Араду, данашња Румунија. У Арадској тврђави је 1914. године по налогу аустроугарских власти основан логор, који је намењен за Србе прогнане са простора Босне и Херцеговине, Краљевине Србије и осталих српских крајева. Срби су у овом логору пролазили кроз тешка мучења. У логору је мученички страдало преко 4.300 Срба (највише из Сарајева и целе Босне и Херцеговине, Срема, Браничева). Данас је остала тврђава, град мртвих Срба.
Логор Нежидер у близини Беча био је концентрациони логор. Ту су највише затварани Срби. У њему је било затворено око 15000 Срба а страдало је око 10000.
*Вешто се избегавало на спомен обележју да се спомене да су страдали Срби (погледај фотографију).
Србско војничко гробље у Јиндриховицама је, после Зејтинлика у Солуну, највеће србско војничко гробље!
То је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата, за време Аустроугарске.
Спомен костурница у Јиндриховицама налази се у Чешкој, тамо се налазе посмртни остаци 7 100 Срба.
Трагично је што ни о овом логору нема места у нашим уџбеницима. Жалосно је и то што на спомен плочи пише: „овде почива 7100 Југословена“ а не Срба. Али, то је нажалост било нормално у доба комунизма када смо постали неки југословени и скоро заборавили да смо Срби.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
