Бојанић: Коначно да ЛИСИЧЈИ ПОТОК, место где су страдали Срби од комуниста… ПОСТАЈЕ СПОМЕН ПАРК (МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКС)
Лисичији поток је највеће стратиште у Београду после Другог светског рата, а Београд и Србија засад немају ниједно спомен-обележје за неговање културе сећања на невине жртве комунистичког режима. У Лисичјем потоку је страдало више од 1500 Срба од Срба комуниста (припадника тајне полиције ОЗНА).
Ово место је деценијама било ругло и запуштено… коров (удружења су га чистила и сређивала и појединци, родољуби).
А зашто, лако је закључити… али се полако ослобађамо тих стега комунистичких.
Наравно да о злочинима комуниста над Србима није смело да се зна нити да то буде забележено у уџбеницима историје… зато су таква места у тмини и корову.
Најстрашније је да истину кријеш због џелата и привидног мира (а истина је увек ту, забележена и око нас). Истина је Србима потребна, морамо истину да знамо па макар она била и сурова… једино тако не може да нам се понови то зло и страдалаштво. А зло нам се увек враћало у пакленом 20.веку.
Истина лечи све и умирује проблеме, ране и трезни ум!
Није ово једина таква локација, преко 200 таквих локација има, над гробницама Срба су грађени фудбалски терени, зграде, објекти, игралишта, паркови. У том суровом црвеном терору страдало је преко 60000 невиних Срба без суђења и кривице (само зато што нису били комунисти или су се противили том режиму), да ли је то нормално?
Али ми тада као да и нисмо били Срби… омађијани и преплашени комунизмом… да, били смо неки ,,југословени”.
Јуче, 6.11.2021, у Лисичијем потоку, одржан је помен страдалим грађанима Београда од стране комунистичког режима после 20. октобра 1944.
Лисичији поток се налази између Топчидерског брда и Бањице, јужно од Белог двора.
Горан Весић наводи да је Завод за заштиту споменика културе је добио новац и креће са реконструкцијом Краљеве чесме.
Град Београд је кроз нови генерални план овај простор определио за меморијални комплекс. Уређење овог простора почеће у марту, априлу када буде могуће због временских прилика.
Зато свака част за ово разумевање и увод у истину и измирење и недужне страдалнике да вратимо у званичну историју, мислим да подела међу нама Србима више никада не сме да буде и ми више не смемо бити оно што не можемо бити, већ само СРБИ и држава СРБИЈА.
Има наде!
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
Приредио, Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја