Бојанић: Факултет српских студија – повратак себи

Деценијама смо живели у парадоксу: други народи су имали своје студије – хрватске, словеначке, мађарске, германске, славистичке катедре широм света…  а ми, као народ са богатом историјом, вером, језиком, културом и страдањем, нисмо имали институционално заокружену науку о самима себи.

Изучавали смо све… осим себе.

И зато овај факултет није само нова образовна установа, већ исправљање једне историјске неправде.

За Ниш, овај факултет има посебну тежину. Град који је кроз векове био раскрсница цивилизација, место где се сусрећу Исток и Запад, заслужује да буде и духовни и научни центар српског идентитета.

Ниш није само географска тачка… он је симбол трајања, отпора и културне дубине.

Оснивањем Факултета српских студија, Ниш добија прилику да постане један од стубова националне свести, место где ће се обликовати нове генерације које знају ко су, шта су и одакле долазе.

А шта овај факултет значи за српски народ?

Значи да коначно почињемо да се бавимо собом на озбиљан, научан и достојанствен начин.

Да нашу историју не препуштамо туђим тумачењима. Да наш језик, књижевност, духовност и страдања не буду споредна тема, већ централно поље истраживања.

Значи да млади Срби више неће морати да траже одговоре о свом идентитету по страним универзитетима или идеолошки обојеним изворима, већ ће их имати у сопственој кући.

Назив „Факултет српских студија“ сам по себи носи снажну поруку.

То није тек формулација… то је став.

То је изјава да српски народ има право на своју научну самосвест. Да није случајна појава у историји, већ народ са континуитетом, културом, вером и смислом.

У времену када се идентитети релативизују, када се историја прекраја, а култура разводњава, овакав назив делује као тихо, али чврсто „постојимо“.

Међутим, овај факултет није позив на затварање, већ на утемељење.

Само онај ко зна ко је, може равноправно разговарати са другима. Само онај ко поштује себе, може поштовати и друге.

Зато Факултет српских студија не треба да буде место искључивости, већ место истине, знања и отворености, али са јасним идентитетским и националним и родољубивим ослонцем.

Пред нама је, дакле, више од образовне институције. Пред нама је прилика. Да научимо да мислимо својом главом, да тумачимо своју прошлост, да разумемо своју садашњост и да одговорно градимо будућност.

Јер народ који не проучава себе… осуђен је да га други тумаче.

Срећно и успешно.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја