Бојанић: Чему води покушај ревизионизма за оно што је давно утврђено и прихваћено?

Задњих пар година имамо извртање чињеница и буквално замену теза… чак појединци (Срби) ревизионизам сматрају придржавање општеприхваћене бројке страдалих Срба у Јасеновцу од стране Хрвата-усташа, неветоватно и забрињавајуће.

Невероватно да за њих није ревизионизам смањивање броја жртава у Јасеновцу и подишравање већ утврђених и прихваћених бројки страдалих Срба у геноциду од стране Хрвара над Србима.

Шта им је циљ и који су ту разлози, то је већ друго питање.

Проблем је што поред Хрвата у том пројекту учествује и део Срба, који се здушно боре да умање број српских жртава геноцида у Јасеновцу од стране усташа.

Ако хоћете да уништите један народ … уништите његову историју… за то вам рат не треба!

То се нажалост нама десило и дешава… време је да се расвестимо.

Нама Србима, Јасеновац мора бити порука и опомена генерацијама које стасају да се зло које се десило у овом времену више ником и  никад не понови.

А нама је изгледа сада најбитније да тај број страдалих Срба умањимо и тако унизимо све страдале Србе… као да нам је то насушна потреба.

У Хрватској због Јасеновца се скоро водила ,,мудра” расправа: 300 или 100.000 жртава?

Вероватно да је ово добро осмишљена свађа комшија да би се прогурао број од 100000 страдалих Срба. Вероватно да је то уперено ка Србији, да сад српска јавност треба да стане на страну оних који тврде да је број убијених 100000 Срба и од тога направи трагичан успех у чему ће им наравно помоћи и део српских историчара. Хрватска посла, али ,,мудра“.

Задњих пар година на тој другој страни смањује се број српских жртава.

Данас и протеклих све више чујемо да је у Јасеновцу страдало од 89000 до највише 130000 Срба, велико је питање одакле потреба за смањивањем броја жртава, када је већ давно утврђено да је у Јасеновцу страдало преко 700000 (Срба 500000).

А у НДХ преко милион Срба.

Чињенице о Српским жртвама од Хрвата (усташа) у Јасеновцу и безбројним јамама и стратиштима налазе и у документима немачких официра, као и да је експертска комисија састављена од Хрвата још 1945. године изнела податак да је у Јасеновцу страдало 500.000 људи.

Многима сада у Јасеновацу  смета постављена инфо табла и то би радо ревидирали и уклонили и поставили таблу са највише до 100000 жртава).

Ни данас се не зна тачан број… ко је за то крив? Свакако ми СРБИ!

Академик Србољуб Живановић (био је члан југословенске Комисије судских антрополога која је 1964. вршила ископавање масовних гробница у усташком логору смрти Јасеновац) записао је, да је утврђено, да је у Хрватској страдало преко милион Срба. Говорио је да су се чланови комисије уплашили бројева до којих су дошли. Он је, када је постао председник Међународне комисије за истину о логору у Јасеновцу утврдио да је у масовним гробницама које су се простирале на дужини од 12,5 км и ширини од 4,5,км, било око 800.000 убијених од којих је Срба било 700.000.

А око тих истраживања, иако се умањио број (како каже академик Живановић) сложили су се и Немци и комунисти и многи историчари… а све је то записано у књигама и у уџбеницима историје (али, без детаља, са датим малим простором у уџбеницима, што је понизно за жртве а и нас Србе). Ваљда је ред да се око броја жртава сви ујединимо, попис никада нећемо добити у потпуности, то је данас немогуће… поред толико јама неоткопаних и уклоњених трагова који су уништени и спаљени.

Анкентна комисија Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача утврдила је да је у Јасеновцу „насилно усмрћено отприлике 1.400.000 људи“. А Међународном суду у Нирбергу иста та Комисија пријавила је да је у Јасеновцу убијено 600.000 људи.

Велика је грешка и заблуда или злонамера да се каже да је логор Јасеновац ослобођен, не он је поносно од стране зликоваца напуштен са скоро уништеним траговима злочина и геноцида од стране Хрвата (усташа) над Србима (велика већина), Јеврејима и Ромима.

Тако да је велика заблуда да је Јасеновац ослобођен.

Шта се чекало толико дуго?

Београд је ослобођен 20. октобра 1944.

Зашто није био приоритет место највећег Српског стратишта, велико је питање, али и јасно зашто није дошло до ослобађања логора Јасеновац.

Ваљда да хрватски џелат доврши клање и прикрије трагове геноцида.

Вероватно све уз сагласност Тита.

Ни комунистима Јасеновац није био приоритет, добро су знали шта се тамо ради и  на тај начин штитили џелата у злочиначким намерама… својим неделовањем.

Коме смета данас утврђених 700000 страдалих у Јасеновцу?

Изгледа да је историчаре из Хрватске неко оптеретио… па те умањене бројке стално спомињу, које се крећу од Туђманових 86000 до 130000  жртава од хрвата-усташа. А сада да би то спровели спомињу и 300 страдалих у Јасеновцу.

Занимљиво је да је главни картограф Аустријског царства Хајнрих Бенхаус, 1846. објавио етнографску карту Аустријског царства. На простору данашње Хрватске, он је навео да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба.

У немачким службеним изворима, у НДХ је крајем 1940. године, живело 1.847.000 Срба.

Злочин је и преко 250000 Срба преведено насилно у католичанство, што деце што одраслих. Чак и ти покатоличени Срби убијани су, често и у црквама у којима су покатоличени. Око 85 одсто српских православних свештеника је побијено или протерано, а 172 српске православне цркве су затворене, уништене и опљачкане. Чак је 2. јула 1942. године створена Хрватска православна црква да би заменила институције Српске православне цркве која је уништена.

Академик Василије Крестић написао је дело  Геноцидом до Велике Хрватске, права синтеза злочина над Србима кроз векове. У њој  се храбро именуjу кривци. Књига нас упозорава на политичку наивност српског народа и позива на опрез у будућности. Књига коју сваки Србин треба да има.

Проф. др Смиља Аврамов објавила је књигу „Геноцид у Југославији 1941-1945. и 1991. године“, која је додатно узнемирила присталице теорије о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима.

Ево шта је она узјавила: „Пошто сам Српкиња која брани свој народ, а да би избегла субјективизме, за писање ове двотомне књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Војном архиву у Риму, Војном архиву у Фрајбургу, Државном архиву у Бону, Државном архиву у Лондону, Државном архиву у Вашингтону и Државном архиву у Цириху.“

Занимљив је и запис Едмунда Глез фон Хостенауа, био је највиши Хитлеров војни изасланик за Балкан, овако је у свом дневнику описивао хрватски усташки режим и његову војску: “Сви ови догађаји довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем… Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да ступи у усташку службу јесте то да он мора да убије најмање једног Србина, да силује једну Српкињу и да покраде српску имовину. Казао сам да би сваког другог усташу требало ставити уза зид и стрељати”.

Историчар Менахем Шелах је у својој књизи “Историја холокауста- Југославија”, коју је објавио “Јад Вашем”, рекао да је 700.000 жртава реална цифра-

Од огромног значаја за нас Србе је и дело  „Јасеновац – Аушвиц Балкана”, аутор Гидеон Грајф.

Трагично је да данас њега оспоравају поједини Срби. То је  прва компаративна анализа Јасеновца и Аушвица у светској историографији, коју је Гидеон Грајф написао уз консултацију са израелским форензичарима (проф. др Израел Хершковиц и др Хаим Коен), професорима универзитета из Јапана, истраживачима мировних студија и историчарима из Норвешке, Италије и Израела уз подршку Међународне експертске групе ГХ-7 – Стоп ревизији чији је оснивач… вероватно да због тога умањивачима и ревизионистима он смета, па су се устремили на Гидеона…

Ово је само мој став, о овоме шта нас је снашло… једини приблем да нам буде мука како умањити број, као да је то кључни проблем, а већ прихваћен и утврђен… ту морамо ставити тачку.

А циљ нас из струке треба да буде да у  уџбенике историје убацимо посебну тему СТРАДАЊА И ЖРТВЕ СРПСКОГ НАРОДА У 20.ВЕКУ, да нам се то зло не понови… а не да нам главни циљ буде да умањимо већ утврђени број српских жртава у Јасеновцу.

Зато, оставимо те мучене српске страдалнике на миру, доста су пропатили… бавимо се да подигнемо грандиозни Маузолеј тим страдалим људина, да нам то место буде место сабрања и уједињења… то чекамо деценијама. То треба да нам буде фокус.

Угледајмо се на Јевреје и Јермене… то они не би дозболили.

Замислите да Јеврејима неко покуша да умањи број од шест милиона страдалих Јевреја… а немају ни они толико пописаних жртава (што и није могуђе да имају сва имена записана).

Водимо се ,,САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА” и једини исправан пут је Светосавски пут.

Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српса историја