Бојанић: БЛИЖИ СЕ ПРОБНИ ЗАВРШНИ ИСПИТ… Док год је историја избор – трајаће и заборав
Подаци о избору трећег теста на завршном испиту нису само бројке... они су огледало стања свести једног друштва. Чињеница да тек нешто више од 7 посто ученика бира историју није изненађење.
Деца, сасвим природно, бирају оно што им доноси више бодова уз мање труда. Али проблем није у деци… проблем је у систему који им је дозволио да најважнију лекцију о себи сведу на „избор“.
Јер историја није избор. Она је темељ.
Док је српски језик обавезан јер без њега нема идентитета, а математика јер без ње нема логике и функционалности… историја остаје у запећку, као да је реч о споредној ствари. А није.
Она је одговор на најважнија питања: ко смо, одакле смо и шта смо преживели да бисмо данас постојали.
Када дете не зна ко је био Цар Душан, шта значи жртва Кнез Лазар, ко је подигао устанак попут Карађорђа, или како се држава градила у времену Кнез Милош… онда није реч о пропусту у знању, већ о губитку везе са сопственим кореном.
Када се забораве имена попут Милунке Савић и Момчила Гаврића, не губимо само чињенице… губимо узоре, меру жртве и смисао поноса.
Историја није сув низ датума. Она је памћење страдања и васкрсења, сведочанство да је овај народ опстао упркос свему. И управо зато не сме бити сведена на изборни тест.
Јер ако дозволимо да деца одрастају без свести о томе ко су, онда ћемо ускоро добити генерације које неће имати шта да бране… јер неће знати шта им припада.
Решење је јасно: историја мора постати обавезан део завршног испита, равноправан са српским језиком и математиком.
Не као намет, већ као нужност. Као испит зрелости, одговорности и припадности.
Јер народ који своју прошлост препусти избору… врло брзо ће постати избор у туђој историји.
Приредио: Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта Српска историја
