Бојанић: КАКО РУСИ ВИДЕ НАШУ СРЕДЊОВЕКОВНУ ИСТОРИЈУ… РУСКИ УЏБЕНИК ЗА 6.РАЗРЕД

Искрено изненађен сам одличним квалитетом уџбеника, садржајем, илустрацијама, визуелним детаљима и општим методичким квалитетом уџбеника који је у тврдом повезу, што ме је искрено изненадило… као и садржај уџбеника са много детаља, највише се базира на европску историју а и светску.

Мој фокус је био на детаље о српској историји средњег века… занимао ме је и део о досељавању Словена… о томе врло површно на пола стране… не помињу Порфиригенита и његово дело којим смо изгледа само ми ,,заражени“, код њих овако пише:

,,…Постепено је варварски налет на римске границе растао. Рим је морао да ангажује нека германска племена да се брани од других.

Источни суседи Немаца били су Словени. Њихови преци су заузимали земље од горњег тока Лабе до средњег тока Дњепра. Одатле су се неки Словени упутили ка северозападу, други су

заузели Источноевропску равницу, а трећи, крећући се ка југу, стигли су до Дунава у 6. веку. Сви су говорили истим језиком. Можда су се зато и називали: Словени, Словенци који имају реч, разумљив говор.

Како су се кретали у различитим правцима, групе племена су се одвајале једна од друге, делећи се на три гране: Западне, Источне и Јужне Словене. Источни Словени су преци Руса, Украјинаца и Белоруса, Западни Словени су преци Пољака, Чеха и Словака, Јужни Словени су преци Срба, Хрвата, Бугара и других народа.

Словени су имали много тога заједничког са Немцима: основне економске активности, племенску структуру друштва са важном улогом народне скупштине, јачање моћи вође-кнеза“

*Уџбеник је много опширнији и детаљнији од наших… изгледа да РФ држи до знања и историје… зато су уџбеници из историје, руског језика, географије у корицама са тврдим повезом и у одличном квалитету… што ми је пренео колега из Русије.

Ево шта пише о средњовековној Србији:

,,Бугарска и Србија. До друге половине 14. века, најјачи ривали Византије на Балкану биле су две словенске православне силе, Бугарска и Србија…“

А о Косовском боју… невероватно и изненађујуће, али за то смо и ми криви… до скоро смо и ми сами зборили и писали да је то био велики пораз српске војске опеван и у косовском циклусу (то и даље обрађују наша деца на часовима српског језика), што није тачно и нема логике нити извора о поразу, а знамо да су звонила црквена звона у Паризу (Нотердам) у знак победе српске војске над ,,неверницима“ и да је тек после 70 година српска деспотовина пала у потпуности под османску окупацију 1459.

И поред чињенице да су османлије изгубиле свог владара (Мурата) а наследника Јакуба брат Бајазит је задавио да би он преузео власт и одмах после боја (који је трајао пар сати) вратио се назад са бојишта у Анадолију да консолидује редове после убиства брата и султана (први и задњи убијен на бојишту)… а убио га је Србин.

Наши историчари морају  бар да покушају да се то исправи са колегама из Русије, о томе ћу ускоро написати и чланак и на руском језику.

Ево шта пише и о Немањићима и цару Душану и његовом освајању…

,,Истовремено са Бугарском, земље Срба на северозападу Балканског полуострва стекле су независност од Византије. Године 1217, владар Србије Стефан проглашен је за краља. Врхунац Србије датира из времена владавине краља Стефана Душана (1331-1355). Био је интелигентан и енергичан владар, познати законодавац и способан војсковођа. Тежећи да успостави српску доминацију на Балкану, усмерио је свој главни напад против Византије. Његово огромно царство, створено као резултат успешних освајања, простирало се од Јадранског до Егејског мора. Истичући сопствену моћ, узео је титулу цара Срба и Грка.

Али држава која је силом оружја ујединила различите народе показала се нестабилном и распала се убрзо након смрти свог творца – баш када су се Османлијски Турци појавили на границама Србије.“

Свакако, треба утицати на колеге из РФ и са њима сарађивати, али на том пољу изгледа да код нас нико ништа не ради по том питању… а у институцијама и Сану као да спавају зимски сан… нажалост, као и колеге историчари.

*Њихови ученици у свим старијим разредима од 5. до 9. разреда имају по три часа недељно историју… и раде из два уџбеника (општи и национални уџбеник). У првом полугодишту раде општу историју а у другом националну.

Код њих нема плејаде уџбеника као код нас из предмета од националног значаја… имају само два јединствена уџбеника (у свим разредима, општи и национални и њих штампа РФ).

Приредио: Ђорђе Бојанић, уредник сајта Српска историја