Сајт који отвара Српске историјске видике, јача родољубље и даје нове теме за размишљање
Колективно народно памћење је велика мера истине о догађањима која нам претходе. Најважнији и необориви доказ о непостојању „цркве босанске“, језика или писма „босанског“ и „стећака“, јесте непостојање и најмањег језичког трага у памћењу и свести босанских Срба о овим умишљеним појмовима. Писани извори којима се подупиру ове умишљености, тумаче се потпуно произвољно и кривотворе, у циљу католичења и одвајања […]
Read more
Усташки Тајни одбор за истребљење Срба и Јевреја у Тузли планирао је да 6. јануара 1942., на Бадње вече, минира Саборни храм Успења Пресвете Богородице и побије окупљене вјернике. Планиране су ликвидације и у Српској вароши. За ову информацију је сазнао тузлански муфтија Шефкет еф. Курт који је, са групом угледних Тузлака, затражио хитан пријем код њемачког команданта града, потпуковника […]
Read more
Овај папа је босанским фрањевцима исправом издатом јуна 1372. дозволио да подигну цркве, капеле, ораторије, гробља и друго што је добро за службу „у (Угарској) такође Рашкој, Бесарабији (Влашкој) и другим крајевима који су у њиховој околини, гдје живе многи шизматици и јеретици“. Зато је дозволио да преузму и оснују „у тргу Руднику који припада области племенитог мужа Николе Алтомановића […]
Read more
Најугледније властеоско племе у области Требиња и Конавла у XIV и XV веку било је братство Љубибратића, које је временом издељено на многе гране. Подаци о овој властели познати су углавном из преписке Дубровчана са околним племством. Из ових докумената види се непријатељство Дубровника и Љубибратића у време рата око Конавала 1430—1432. године. У време рата са Радославом Павловићем, Дубровчани […]
Read more
Најмлађи међу илуминираним српским црквеним рукописима из средњовјековне Босне јесте Радосављев зборник настао у XV вијеку. Његова матица са које је преписан знатно ја старија, (у средњем вијеку црквене књиге су преписиване са старијих списа и тако су умножаване и њихов садржај чуван), и потиче најкасније из прве половине XIII вијека. Рукопис је био у посједу Матеје Совића, а касније […]
Read more
Усташки злочини на простору Ливањског поља током 1941. однели су велики број живота. Жртве су углавном били Срби, али и нешто мање Хрвати и муслимани који нису жељели да буду деоВатиканске и Павелићеве усташке политике са циљем истребљења Срба и стварања хомогене хрватске државе – НДХ. Број жртава никад тачно није утврђен, а свако ко је после Другог свјетског рата […]
Read more
Материјалних доказа да је ушће Таре и Пиве, које се у писаним документима први пут помиње 1419. године,било важна историјска вододјелница, има. У XIV и XV. вијеку на Шћепан Пољу је био град. На узвисини изнад ушћа, тадашњи моћни властодржац Сандаљ Хранић, један од најмоћнијих властелина тога доба, изградио је свој замак, свој престони Соко град. Град није био тврђава […]
Read more
Босна и Херцеговина је држава на Балкану. Оно што се односи на државу Босну и Херцеговину, не може бити босанско, већ босанскохерцеговачко. Босанско је оно што се односи на регију Босну, а херцеговачко је оно што се односи на природну цјелину, регију Херцеговину. Отуда и различити појмови – Херцеговац и Босанац, или старије Бошњанин. Бошњак је трећи израз за становника […]
Read more
Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић, ипак, […]
Read more
Настанак имена Пали / Пале већина српске научне заједнице повезује са вилајетом Павли. Међутим, ту је још једна легенда коју је 1894. године Божидару Черовићу испричао један локални становник Довлића, а овај је објавио у српском листу „Босанска Вила“ у Сарајеву. Али кренимо редом. Први помен паљанског краја појављује се 1244. године, у повељи мађарског краља Беле IV као Врхбосна. […]
Read more