Сајт који отвара Српске историјске видике, јача родољубље и даје нове теме за размишљање
Усташки злочини на простору Ливањског поља током 1941. однели су велики број живота. Жртве су углавном били Срби, али и нешто мање Хрвати и муслимани који нису жељели да буду деоВатиканске и Павелићеве усташке политике са циљем истребљења Срба и стварања хомогене хрватске државе – НДХ. Број жртава никад тачно није утврђен, а свако ко је после Другог свјетског рата […]
Read more
Материјалних доказа да је ушће Таре и Пиве, које се у писаним документима први пут помиње 1419. године,било важна историјска вододјелница, има. У XIV и XV. вијеку на Шћепан Пољу је био град. На узвисини изнад ушћа, тадашњи моћни властодржац Сандаљ Хранић, један од најмоћнијих властелина тога доба, изградио је свој замак, свој престони Соко град. Град није био тврђава […]
Read more
Босна и Херцеговина је држава на Балкану. Оно што се односи на државу Босну и Херцеговину, не може бити босанско, већ босанскохерцеговачко. Босанско је оно што се односи на регију Босну, а херцеговачко је оно што се односи на природну цјелину, регију Херцеговину. Отуда и различити појмови – Херцеговац и Босанац, или старије Бошњанин. Бошњак је трећи израз за становника […]
Read more
Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић, ипак, […]
Read more
Настанак имена Пали / Пале већина српске научне заједнице повезује са вилајетом Павли. Међутим, ту је још једна легенда коју је 1894. године Божидару Черовићу испричао један локални становник Довлића, а овај је објавио у српском листу „Босанска Вила“ у Сарајеву. Али кренимо редом. Први помен паљанског краја појављује се 1244. године, у повељи мађарског краља Беле IV као Врхбосна. […]
Read more
Долина Неретве је вековно српско станиште, светилиште и страдалиште. На том подручју постојали су и постоје многи храмови, који су пустошени, рушени, па обнављани, па опет рушени… Ако се вратимо у прошлост, може се рећи да у средњем вијеку није могуће говорити о граду Мостару, зато што се он појављује тек на крају тог периода. Могуће је говорити о мостарском […]
Read more
Шумска пространства у источној Босни су одувијек била један од најважнијих ресурса за живот људи на овом подручју. Шуме са платоа Романије, Равне планине и Јахорине се почињу значајније сјећи и користити још у доба Османлија, приликом изградње Сарајева. У вријеме настанка града на Бентбаши су заустављани и вађени балвани који су спуштани у Паљанску Миљацку и ријеком транспортовани до […]
Read more
Српска властелинска породица Павловићи, познати и као Јабланићи или Јаблановићи, по родоначелнику њиховом Радену Јабланићу, имала је посједе у источној Босни, а њен успон почиње крајем XIV вијека, са кнезом Павлом Раденовићем. Владари из породице Павловића: Јаблан ? Раден Јабланић (поменут 1380), властелин Павле Раденовић (~1370-1415), кнез Петар I Павловић (1415-1420), војвода Радослав Павловић (1420-1441), војвода Иваниш Павловић (1441-1450), војвода […]
Read more
Књигу „Анексија Босне и Херцеговине и српско питање“ је написао Јован Дучић, српски писац, песник и дипломата. Реч је о делу које је Јован Дучић написао током свог боравка у Италији па је оргиналан назив овог дела: „L’annessione della Bosnia e dell‘Erzegovina e la questione Serba„. Књига је штампана у Риму 1908. године. Овим својим делом Дучић се показао не […]
Read more
„Не дај ти Боже што се издржати може!“ изрека је коју су наши стари често говорили. Када наступи време да зло превагне и из људског бића изађе звер, остају огољене кости, лешеви, али и остају и преживели да сведоче о језивим страдањима и о томе шта све човек може издржати. Страдање Срба у рату деведестих на подручју Босне и Херцеговине […]
Read more