СЕЋАЊА МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА: О пореклу породице Селимовић

Моји ближи преци су из Билеће. Отац се родио у Високом, кад се породица из Билеће покренула према својим посједима на сјевероистоку Босне. Селимовићи су поријеклом из Врањске на граници Херцеговине и Црне Горе, од дробњачког братства Вујовића. Шефик Пашић, који је испитивао поријекло наших породица, пише о томе, на основу докумената које је пронашао у архивским и породичним документима […]

Read more

ГАРАВИЦЕ: СТРАТИШТЕ 12.000 СРБА

Гаравице су једно од највећих стратишта српског народа послије Јасеновачких логора и логора Госпић – Јадовно. То је у географском смислу простор удаљен од града Бихаћа два и по километра, а обухвата Гаравице, Карађорђево село(некад Брезовица, а данас Каменица) и Церавац. На земљишту које је било у власништву добровољаца из Првог свјетског рата, налазиле су се природне ливаде, јаруге и […]

Read more

22. годишњица окупације Шипова и егзодуса становништва

Тачно прије 22 године почео је егзодус становништва са територије општине Шипово и настао је период краткотрајне окупације. Поводом овога сам ја написао једну војно-политичку анализу периоду који је томе претходио и које су последице. Прва битна ствар која се десила у нашем окружењу је пад Купреса 3. новембра 1994. године. Наиме, то је прва здружена акција ХВО-а и АБИХ […]

Read more

ЈЕЛЕНА ЈЕЛИСАВЧИЋ – СРЕБРЕНИЦА, ГЕНОЦИД НАД ИСТИНОM

Сваке године у сусрет обележавању “Дана сећања на сребреничке жртве“ , отвара се простор за мобилизацију колективне патње новокомпоноване бошњачке нације, која би требало да својим ехом изазове емпатију не само региона, већ сто је могуће шире, како би се омогућила резистентност и неупитност веродостојности злочина и још јаче стегао Гордијев чвор. Умишљени геноцид у Сребреници, кроз две деценије вештачки […]

Read more

О овоме нико не прича и не пише, само зато што су Срби у питању

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрећника који су тамо скончали од усташке руке! Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјећују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновић ипак […]

Read more

Битка под Бањалуком 1737. године

У посљедњим годинама 17. и почетком 18. вијека у Европи долази до снажних геополитичких и војних промјена. Превласт губе неке до тада најјаче европске силе, а издвајају се нове државе. “ЕВРОПСКА РАВНОТЕЖА” Стварају се нови дипломатски односи под именом “Европска равнотежа”. У томе су велику улогу имале Аустрија и Русија. Заоштравање финансијске и привредне ситуације у Турској довело је до […]

Read more

ВЕЛИКА, 28.07.1944: Крвави пир Османа Растодера под Чакором

За само два сата, зликовци из фашистичких јединица „Принц Еуген“ и „Скендер-бег“, побили су 428 особа – жена, стараца и дјеце. Сем Њемаца, у монструозном злочину учествовали су и Албанци са Косова и муслимани из Плава, Гусиња и Санџака, међу којима су се истицали Осман Растодер и Сахит Хоџа. Пише: Брано Оташевић Зликовци из фашистичких јединица „Принц Еуген“ и „Скендербег“, за само два сата, […]

Read more

Заборављено Сарајево: Хотел Европа

Блистава историја породице Јефтановић у Сарајеву започиње у другој половини XVII вијека када је Петар Јефтановић из Тузле дошао у град на Миљацки. Петров син Манојло био је веома значајна личност. Као предсједник Црквене општине Сарајево много је урадио за православни живаљ. Међутим, по многима најзначајнија личност у родослову ове фамилије је свакако Глигорије Јефтановић. Глигорије је био угледни српски […]

Read more

РАЂАЊЕ „БОСАНСКОГ ДУХА“ (1961-1991)

У уводним напоменама својих дневничких записа које, нажалост, започиње тек 19. јануара 1993. а завршава потписивањем Дејтонског споразума у Паризу 14. децембра 1995. и његовим непосредним одјецима, (Никола) Кољевић скицира идејно рађање и хронику босанске кризе коју, по његовом мишљењу, отварају муслимански интелектуалци: писац Алија Исаковић тезом да из државне синтагме „Босна и Херцеговина“ треба да се избрише Херцеговина и […]

Read more

Значај Босне и Херцеговине за српски народ

Јован Цвијић При утврђивању граница Србије и Црне Горе на Берлинском Конгресу није се дакле пазило ни на територијалну равнотежу ни на минимум територије, који је потребан за живот двеју српских државица, на моменте о којима иначе ипак и најформалистичнија дипломатија води рачуна. Исто су тако сасвим занемарена национална равнотежа и велика национална права, природна права једнога народа. Ја при […]

Read more
1 2 3 7