Књига Владимира Ђорђевића ТИГРОВ СКОК је предодређена за наследника Кума или Скарфејса, јер свака држава има мафију, али ни једна мафија нема државу, као ЈА! Аркан

ЗА САЈТ “СРПСКА ИСТОРИЈА” ГОВОРИ ВЛАДИМИР Мр. В ЂОРЂЕВИЋ, МАЈСТОР И АМБАСАДОР БОРИЛАЧКИХ ВЕШТИНА, ПИСАЦ  ДУГОГОДИШЊИ ПРЕДСЕНИК СРПСКЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ У ЧИКАГУ И ГЕНАРАЛНИ СЕКРЕТАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У МАЈАМИЈУ,   ПРОДУЦЕНТ,  ХУМАНИСТА, ЗАШТИТНИК ПРАВА ЖЕНА И ДЕЦЕ ОД НАСИЉА У ПОРОДИЦИ И ДРУШТВУ, ДИРЕКТОР АМЕРИЧКЕ КУЋЕ СЛАВНИХ

За сајт Српска историја интервју води: Бранко Димески

–Ви сте имали привилегију да учите од најбољих. Најпознатији  сте мајстор реалног аикидоа у свету, и један од првих и најмлађих чланова Америчке куће славних за борилачке вештине. Оснивач сте тактичког система самоодбране „Одбрана”.

Када стасавате поред најбољих из света борилачких вештина, од америчких легенди Дона Wилсона, Френка Семрока, Дена Недрленда, Филипа Портера, Сигала и других, до легендарног Врачаревића и Неце Милошевића из Србије, јасно је да сам имао и среће у свом животном усавршавању. Оно што ми је увек давало ветар у леђа је љубав према борењу и практичном стрељаштву, зато сам и даље активан у својим 50им. Сматрам да успех не долази ако се бавите нечим због новца, већ ако радите оно што волите, ако дајете себе за своје снове. Мене су борење и стрељаштво одвели у Америку, а Америка ми је пружила све оно што сам као дечак сањао и маштао, нисам се плашио да у време санкција, после ратова и осталих пропасти која су задесила нашу земљу,  када нисмо могли да изађемо из Србије, кажем свима да идем у Америку да се испробам… сви су се смејали и мислили да сам луд, али 20 и кусур година касније, ником више није смешно, сад им је драго што сам веровао у себе и своје снове. Што би Војвода Мишић рекао, “Живот је вечита борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред!”

-Колико је спорт важан за формирање личности код младих? 

Често кажем да су спорт и војска најбитније животне школе. Спорт, у мом случају борилачке вештине су ми дале дисциплину, фокус, жељу за сталним напредовањем, смирење, и можда оно најбитније, да се у победи не понесем, а у поразу да се понизим. Борење те учи да не стајеш, да идеш напред, да се не повлачиш, да се не предајеш…да и кад паднеш, а често сам падао у животу, паднем на нос да видим шта се дешава, да устанем и наставим даље. Без спорта нема здравља, ни физичког ни психичког, зато упражњавајте било који спорт и осетићете све благодети које вам доноси у активном животу.

–Колики значај за вас има чињеница да сте један од најмлађих ученика великог мајстора борилачких вештина Љубомира Врачаревића? 

Покојни Љуба је свима био као отац, пријатељ, па онда мајстор. Он је једноставно знао како да каналише енергију свих нас. Било је свестран, радио је са хиљадама људи и према сваком је имао другачији приступ, што је фасцинантно. Ја сам га као млад упознао у време мог службовања у војној полицији, а као припадник антитерориста био сам што кажу брз, занесен у борење, пуцање. Технике са ножем, палицом и пиштољем сам одмах имплементирао у своју свакодневницу, што ће касније бити основа за моје даље усавршавање у Америци у коришћењу ножа и пиштоља, што је данас мој заштитни знак у Одбрани. Захваљујући њему, мој програм да НЕ постоји одбрана од ножа и пиштоља и ако многи продају празне приче деци, женама, цивилима и припадницима војске и полиције, ужива велику популарност у свету.

-Обучавали сте многе јединице специјалне наменске војске, полиције и многе агенције за заштиту личности? 

Кроз моје школе и семинаре у последњих 20. година је прошло на десетине хиљада припадника војске, морнарице, авијације, имиграције, шерифа, федералног бироа, локалних полицијских служби и одређених агенција. (Не би’ да их помињем због анонимности и безбедности припадника истих).  Било је ту и на стотине припадника инструкторског кадра како из војно полицијских структура, тако и из цивилног сектора обезбеђења који је веома заступљен кроз своје кампове на територији Америке и Канаде у којима сам редован  ‘Chief Instructor’.Главни инструктор).

-Ви сте  двадесет година живели и радили у Америци. Радили сте на многим  холивудским филмским остварењима као каскадер, продуцент и директор сценског борења. Издвојићемо неке од филмова  холивудске А продукције. “Она ме хоће”  (She Wants Me) Главни протагонисти овог популарног филма су Чарли Шин и Хилари Даф. Такође сарађивали сте на филму са Арнолдом Шварценгером као и другим познатим филмским звездама. Колико је тежак пут доћи до реализације овако великих остварења? 

Не каже се џабе да је најбитније бити на правом месту у право време.

Ми, Павел мој асистент и ја смо били на плажи крајем 90их у Вест Палм Бичу. На великом једрењаку су снимали неке сцене борења што је нама било занимљиво и ја му кажем, ајде да се попнемо да видимо шта раде. Пратили смо њихов рад неко време док нисмо почели да се церекамо јер је све изгледало као за децу. Тада нисам ни знао да ми је пришла Давида која је држала ту продукцијску кућу и упитала ме дал би могао боље кад ми је смешно. Њој нисам ништа одговорио, само сам рекао Павелу да ме прати и док смо ишли ка огради прамца брода, ја му кажем ,,ти крени да ме удариш руком у главу, па ногом у стомак, а ја ћу да те пребацим преко ограде да паднеш у море”.., Може кратко рече он и нападне ме… кад сам га бацио преко ограде у море… сви скочише и почеше да вриште… ништа ми није било јасно, он из воде показује прст горе, све је испало ТОП. И, ту ја први пут чујем да нисмо нормални, да они користе сајле за такве сцене, да морају да се потпишу уговори у случају да се неко повреди итд. елем, од тад су ме звали за сваки будући пројекат у којима има сцена борења и препоручивали својим партнерима. Како сам у то време држао семинаре борења и практичног стрељаштва по Америци, само две година касније Америчка Кућа Славних ће ме именовати за Инструктора године за обуку полиције што ми је дало озбиљну препознатљивост и уговори су почели сами да долазе.

Борилачке вештине и војска су ми отвориле сва врата на која сам покуцао, а куцао сам пратећи своје снове, куцам и даље јер их јурим, јурим снове којих се понекад плашим јер ако мене плаше, чини ми се да нису довољно велики.

-Познато је да сте ангажовани и по питању Заштите жена и деце од насиља у породици и друштву. На америчкој ТВ станици Си-Би-Ес  приказан је ваш курс за заштиту жена од силовања у најударнијем термину дана. Колико је важно говорити и вршити системску едукацију када је ова тема у питању? 

Традиционално сваке године, последњих 15 година на Дан Захвалности држим семинар Превенције Насиља у трајању од неколико дана. Више пута сам био на националној телевизији и драго ми је да се програм превенције остварује синхронизовано кроз више министарства у којима је укључено пар хиљада људи. У Америци је превенција пре 20. година била табу тема, као што је данас у Србији. Америка се тада бавила репресијом као што се и Србија бави. На том примеру можемо да видимо колико каскамо за западом. Реалност је да кад се нешто лоше деси жени или детету, полиција преузима, шаље тужиоцу, он судији и по закону се суди. Вама нико не каже да полиција НЕ може да буде на сваком месту у сваком моменту, (што није ни реално) међутим реално је да ћете бити повређени због тога јер сте сами на своме. Зато превенција. Зато програм превенције који је имплементиран у систем и који даје резултате. Искрено, ја сам покушао на више места и начина у Србији да представим исти, чак сам тражио док је то било могуће разговор са Премијером, али нико није заинтересован. НЕВЕРОВАТНО!

-Аутор  сте неколико  књига, и видео-филмова о реалном аикидоу и самоодбрани. Ваши  радови су преведени на српском и енглеском језику.

Моје књиге и видео материјали су преведени на више језика од нашег, енглеског, руског, арапског, до француског и немачког. То су јединствена штива у свету у којима се по питању самоодбране базирамо на реалним ситуацијама у свакодневном животу. (Школи, послу, улици, превозу, одмору…). Реалност самоодбране није да глумите јунака код некога ко има пиштољ или нож, пошто ћете погинути, већ да уколико не постоји неки други излаз и уколико је угрожен ваш живот или живот живот ближњег, одреагујете у правом тренутку и удаљите се одатле што је пре могуће. Одбрана је базирана управо на том принципу, а сви припадници Одбране су добро обучени и наоружани пиштољем и ножем које су и заштитни знак организације, јер самоодбрана од било ког нападача је могућа кроз ултиматни тренинг који вам пружа Одбрана.

-Ваша књига Тигров Скок наишла је на одличан пријем код читалаца. Да ли можемо очекивати и екранизацију ваше књиге?

Књига Тигров Скок је свакако био бестселер и по књизи је урађен одличан сценарио по коме би почетком следеће године требало да почне снимање филма у Америчко-Српској продукцији. Радујем се томе јер је ово дело  предодређено за наследника Кума или Скарфејса, јер свака држава има мафију, али ни једна мафија нема државу, као ЈА! Аркан.

-Аутор сте српске народне читанке” Из Чикага Моји”

Из Чикага Моји је књига посвећена мом деди који је био ћата код пуковника Рачића и његовим бесмртним саборцима четничког покрета, првим герилцима поробљене Европе који су дали своје животе за Краља и Отаџбину. Из Чикага моји је Српска Народна Читанка о голготи и страдању Срба у 2 светском рату али и ИСТИНА коју су Срби чекали 75. година. Истина о 2 светском рату, о савезу између фашиста, усташа и комуниста, о слободи коју смо извојевали на бојном пољу, а изгубили на преговорима савезника који су нас издали и предали на милост и немилост комунистичком диктатору.

Читанка коју смо сви чекали последњих 75. година је ту да нас пробуди и освести. Налази се у свим Делфи и Лагуна књижарама, а у току је и препродукција за серијал Из Чикага Моји који с поносом најављујем за 2022. годину.

-По вама колико је  важно да постоји свест о интеграцији у земљама у којима наши држављани живе и раде, и колико је важна веза са матичном државом? 

Као што знате, био сам дугогодишњи председник Српске Народне Одбране у Чикагу и генерални секретар Српске Православне Цркве у Мајамију и из личног искуства могу вам рећи да је линк са Отаџбином обавезан, али у реалности, то нажалост није тако. Дијаспора је препуштена сама себи. Ви сте од министарства за дијаспору, преко агенције дошли на канцеларију при министарству спољних послова. До душе, не могу ни да крвим Отаџбину што је све то угасила, јер није дошло до резултата. Али, до резултата није дошло зато што МАТИЦА НЕ РАЗУМЕ РАСЕЈАЊЕ! Видите, министарство дијаспоре су водили они који НИКАДА нису живели у дијаспори, нити су били део исте. Значи да Отаџбина очекује од оних који су политички постављени да се баве нечим сто не познају и да ти исти дају резултат? Елем, да је памети и визије, па да се заиста врати министарство дијаспоре и да се у истом запосле људи који знају и разумеју шта треба дијаспори али и отаџбини, то би онда било успешно на обострано задовољство.

-Да ли би сте на позив удружења Срба и Пријатеља Михајло Пупин Викен Норге били гост и одржали стручно предавање? 

Радо се одазивам на све позиве и активно учествујем у раду Српске Дијаспоре у свету, те ће ми бити част и задовољство да посетим Норвешку и учествујем у раду са нашим људима.

Како радили, тако нам Бог помогао!

За сајт Српска историја интервју водио Бранко Димески

Извор; Српска историја