Интервју

За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој

Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату.

За сајт Српска историја говори познати Норвешки режисер Kjetil Palmquist, намера му је да сними филм о Српским заробљеницима у Норвешкој.

Интервју води Бранко Димески

FB, ODEON Moss

У продукцији ваше филмске продукцијске куће PQS медиа публика је могла погледати преко четрдесет сјајних документарних филмова. Режирали сте филм „Ноћ Бомби“ који је доживео биоскопску премијеру и одличан пријем од стране филмске критике. У ноћи 28. децембра 1944. године када је катастрофа погодила град Мосс. Нешто пре поноћи, брод М/С Нордвард потопљен је авионима енглеског Краљевског ваздухопловства у пристаништу Мосс и многи људи су умрли у паклу пламена. Јан Ерик Утберг имао је тринаест година 1944. године и има главну улогу у филму.

Било је тешко бити дете током рата, али одрастали смо с тим и мислили да ће доћи бољи дани. Тако да вероватно нисмо схватили озбиљност. У филму „Ноћ Бомби“ шест сведока догађаја говори како су ову бомбашку ноћ доживљавали као деца и млади када је на град бачено 126 тона бомби.

-Призори са догађаја анимирани су у 3Д-у како би се стекао утисак шта се догодило ове ноћи у луци. Одакле мотив и жеља да снимите оволики број филмова?

Мој деда који ме је и одгојио после несрећне смрти мог оца, био је припадник тајне организације „Домаћи Фронт“ (Hjemmefronten), која је деловала за време Другог светског рата. Поред обавеза које је имао као добар супруг и отац, ноћи је углавном проводио у акцијама против окупационих снага Немачке. Актeр je многобројних саботажа, дизања у ваздух немачких цистерни, а био је и рањаван више пута. У ноћи 28 децембра 1944. године кренуо је на свој тајни задатак. Стигавши у центар града са својом групом, требали су дићи у ваздух немачку цистерну са нафтом. Међутим тишину тамне ноћи нарушила је бука борбених авиона. Недуго затим почело је бомбардовање. Били су то енглески борбени авиони. Те вечери на град Мосс је пало преко 126 тона бомби. Потопљени је немачки ратни брод. Било је и много жртава. Док је бомбардовање трајало мом деди су јавили да је бомба пала и на његову кућу. Срећом, бомба је пала на помоћни објекат и није било повређених. Велики број гелера погодио је кућу у којој је било људи. Дакле, слушајући казивања деде и остатак бомбе који је као сувенир сачуван, мотивисао ме је да снимим филм о дешавањима из другог светског рата.

-Ви сте имали прилику да разговараte са многобројним сведоцима?

Kjetil Palmquist. Ostatak bombe koji je eksplodirao u neposrednoj blizini kuće u kojoj je živeo njegov deda sa porodicom. Foto :Branko Dimeski

Тако је. Нимало лак задатак. С обзиром на проток времена било тешко пронаћи преживеле сведоке. Уложио сам велики труд са својим сарадницима, тако да смо широм земље ипак пронашли и разговарали са сведоцима. Велики број Српских заробљеника 1942. године депортован је из Југославије на принудни рад у Норвешкој. Присилним радом били су распоређени дуж норвешке обале, укупно 4268 затвореника је депортовано је у више од тридесет норвешких логора, од којих се већина налазила у северној Норвешкој. Више од 2300 српских заробљеника је преминуло или је било убијено. Немци су користили Југославију и Србију као извор слободног робља радне снаге за потребе ратне индустрије Немачке, као и других окупираних земаља услед великог недостатка локалних радника који су послати на фронт да се боре. Заробљене су користили као раднике на принудном раду у Норвешкој за изградњу путева на северу земље. Велики број заробљеника доживео је праву голготу.

-Да ли можемо очекивати филм у вашој режији са темом страдања Српских заробљеника за време другог светског рата у Норвешкој?

Постоји интересовање да снимимо филм који ће обрађивати управо ову тему . Сви они који су прошли голготу као и њихови потомци заслужују истину.

-Снимање филма планирате само у Норвешкој или планирате снимање и у Србији?

Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили у документарни филм. Сматрам да ова тема не сме бити заборављена већ желимо да филмом прикажемо будућим генерацијама, колика је жртва свих невино страдалих у другом светском рату.

-Која би била ваша порука евентуално преживелим заробљеницима и потомцима њиховим?

Овим путем бих позвао све преживеле заробљенике и њихове потомке да се јаве вашој редакцији, као би смо забележили камером причу о једном страдању и историjу дешавања из тог периода.

Интервју водио Бранко Димески

Приредила, Српска историја

Back to top button
Close
Close